ZNOJ, SUNCE I NOVAC Beogradski maraton – njegovi junaci i ekonomski potencijali
Posle dvogodišnje pauze i neodržavanja čuvene beogradske “dugoprugaške trke“, naš glavni grad je najzad ponovo bio stecište stranih i domaćih profesionalnih, ali i onih rekreativnih atletičara. I to ne bilo kojih, već onih najizdržljivijih i najupornijih. Odigrao se po 35. put prestonički praznik sporta, poznatiji kao Beogradski maraton.
Takmičarima nije bilo lako ni ove godine u nadmetanju jer nadljudskom naporu nikako nisu išle na ruku spoljna temperatura od 30 stepeni i vedar dan beogradski. Ponestaje reči koje bi opisale divljenje prema više od 6.700 učesnika punih nade u pobedu, različitih godina, nacionalnosti, pola i fizičke pripremljenosti. Ništa manje slova u ovoj sportsko-ekonomskoj priči ne zaslužuju ni atlete koje su uspešno prešle onu kraću, polumaratonsku trasu, dugu 21 kilometar.
I tako je proticao sat za satom, minut za minutom, stotinke su sustizale na štoperici sekunde, a sa njima istovremeno najbrži i oni manje brzi takmaci, jedan za drugim, nizali su se na cilju ispred hotela Moskva. Prvaci trke su hitro kao gazele prošli kroz finalne kapije, nakon nešto više od dva sata od startne pozicije, kod crkve Svetog Marka. Tradicionalno, dominirali su sportisti sa afričkog kontinenta. Ni naši domaći nisu razočarali, jer su im bili za petama.
Asovi ovogodišnje trke – takmičari iz Etiopije, Kenije i Srbije
Pobednici 35. Beogradskog maratona su Etiopljanin Mulgeta Birhanu Feisa i njegova sunarodnica Tsedal Čekole.
Feisa je 42 kilometra i 195 metara pretrčao za 2 sata 12 minuta 57 sekundi. Čekole je imala prolazno vreme 2:34,00.
Drugoplasirani je takođe Etiopljanin, Tesome Bekele (2:13,37), a trećeplasirani njihov zemljak Debele Beida koji je trasu maratona istrčao za 2 sata 16 minuta i 36 sekundi.
Drugo mesto u ženskoj konkurenciji je osvojila, takođe, Etiopljanka Azeb Gebremedhin (2:44,33), a treće njihova sunarodnica Tigist Ajanu pretrčavši zadatu trasu trke za 2 sata 51 minut i 1 sekundu.
Kenijac Pol Tiongik pobedio je u polumaratonakoj trci. On je 21 kilometar istrčao za 1 sat 4 minuta i 19 sekundi.
Drugo mesto osvojio je Jonas Kinde iz Etiopije (1:07,24), treće Kenijac Stenli Kipruto (1:08,21), dok je četvrti bio srpski takmičar Đuro Borbelj, kojem je bilo potrebno da 21 kilometar istrči za 1 sat 8 minuta i 34 sekunde.
Kenijka Lusi Mavija Muli pobednica je polumaratonske trke u ženskoj konkurenciji. Muli je postigla drugo najbolje vreme u istoriji trke u Beogradu (1:11,54), samo 13 sekundi sporije od rekorda naše Olivere Jevtić.
Drugo mesto osvojila je Lilijan Lelei iz Kenije (1:16,54), a treće reprezentativka Srbije Teodora Simović.
Maratonac mladog duha i jakog srca
I kako nas život uči, velikih priča i događaja ne biva bez svakidašnjih i zadivljujućih ljudi. Jednog takvog je autor ovih redova sasvim slučajno zapazio, kada su se najveća imena ovog maratona odavno odmarala u hotelskim sobama ili bili na masažama u obližnjim šatorima, nadomak trkačke staze.
Ovaj učesnik se nije izdvojio po svom fantastičnom razultatu jer je iza prvaka stigao tri sata kasnije na cilj, već po svojim zrelim godinama i izvrsnoj fizičkoj formi, na kojoj bi mu i upola mlađi muškarci pozavideli. Kako je sam priznao, teška trka beše, ali činilo se da za njega tih 42 kilometra nisu bila preveliki zalogaj.
U razgovoru sa Novosađaninom Ivanom Živkovićem saznajemo da je penzioner već sedam godina. Sada mu je sedamdeset druga. Kako kaže, stalno trči i svaki vikend negde putuje i provodi aktivno. Radni vek je proveo u Televiziji Novi Sad, odakle se penzionisao. Ono što je možda i najveći kuriozitet, Živković nije “maratonac“ od mladih već od penzionerskih dana. Počeo je da trči pre dve godine. Vreme pandemije i dugi karantinski dani su učinili da počne da se rekreira u svom dvorištu. Odatle kreće njegova atletska storija.
Ivan nam govori kako su mu život obeležili rad na terenu i putovanja. I sada ne miruje. Ipak, nešto se promenilo.
-Tokom radnog veka sam bio terenac i mnogo sam putovao. Sada, dok sam u penziji još više putujem. Sve je isto, samo nema dnevnica – šeretski je naglasio.
Ovdašnjem maratonu su prethodile slavne dugoprugaške sportske manifestacije u svetskim metropolama. Neke druge mu tek predstoje.
-Prošle godine sam bio u Njujorku. Istrčao sam ceo njujorški maraton. Uskoro krećem sa pripremama za londonski, koji se održava u oktobru – kaže Živković i ističe da je u međuvremenu “istrčao“ Istanbul, Sofiju i Varnu. Sarajevo, dva puta, čak.
Ređaju se gradovi u zemlji i okruženju. Mostar, Tuzla, Apatin… Kako nam je ispričao ovaj neverovatni gospodin, mlade energije i jakog srca, ni sam više ne može da se seti imena svih gradova gde se takmičio u proteklom periodu. Na kraju razgovora se setio još jednog grada i uzviknuo da je bio učesnik i maratonske trke u Beču.
Privredni potencijal ove sportske manifestacije
Ovakvih priča je sigurno još mnogo među šest i kusur hiljada duša koje su danas potrčale sa starta prestoničkog maratona. Obični i u isto vreme vanserijski ljudi čine ovu sportsku manifestaciju velikom, ali ne treba smetnuti s uma i značaj ovog sportskog događaja za privredu naše zemlje. Pre svega, akcenat treba staviti na turizam i finansije.
Mnogo stranih državljana, koji su došli da se takmiče, boravi ovih dana u Beogradu. Odsedaju u ovdašnjim hotelima, hostelima i apartmanima. Za to vreme, nesumnjivo troše svoje finansijske resurse tokom gostovanja u našoj zemlji. Turistički i ekonomski potencijal maratonske trke u glavnom gradu je ogroman.
-Ova sportska manifestacija, već godinama, sem na sportskom polju, ostvaruje i izvanredne rezultate na kvalitetnoj promociji Beograda kao turističke destinacije, ali, takođe, i u ukupnoj turističkoj potrošnji u prestonici i Srbiji. Zahvaljujući velikom broju stranaca koji učestvuju na ovoj najznačajnijoj tradicionalnoj sportskoj manifestaciji u našoj zemlji – izjavio je na Sajmu turizma u Beogradu u martu ove godine, Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda.
60 miliona evra od posete i boravka učesnika
O velikom značaju ovog sportskog događaja na razvoj turističke privrede svedoči i nedavna Studija o proceni ekonomskog uticaja Beogradskog maratona koju je sproveo Tim istraživača Singidunum Univerziteta, koja između ostalog navodi da je ekonomski doprinos Beogradskog maratona za period od 2014.-2021. godine preko 60 miliona evra. I to, isključivo od posete i boravka međunarodnih učesnika.
I domaći posetioci su izuzetno značajni
Nikako ne treba zaboraviti ni domaće učesnike takmičenja iz drugih gradova Srbije i na njihov boravak u glavnom gradu za vreme maratona. Jednako su važni u finansijskom doprinosu domaćoj privredi.
Docent na Univerzitetu Singidunum Dušan Borovčanin i koautor studije o proceni ekonomskog uticaja Beogradskog maratona je rekao da se ukupni ekonomski efekti ove prestoničke sportske manifestacije ne mogu sagledati isključivo kroz direktnu deviznu potrošnju stranaca već da izuzetno značajan efekat ostvaruju i domaći posetioci kroz efekat supstitucije uvoza i izrazio zahvalnost organizatorima trke na prilici da sprovedu jedno od prvih istraživanja ove vrste u našoj zemlji.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
