UZGOJ OVE BILJKE PUNI DŽEPOVE Tržište odlično, a cena još bolja – Rastislav zarađuje čak 15.000 evra od „zelenog zlata“

Tamara Đurđević | 16:08 | 19.07.23 Biz info

Hmelj se uglavnom plasira van Srbije.

Shutterstock

Na svega deset hektara ove sezone ubiraće se plod hmelja od polovine avgusta u Bačkom Petrovcu, gde se još samo ova kultura gaji, mada je svojevremeno na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.

Rastislav Struhar jedan od uzgajivača iz Bačkog Petrovca, skreće pažnju na to da Pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje hmelja, ali da nema zainteresovanih, iako kada se posadi koren – rizon na jesen, u narednih 15 godina zemljoradnici ga više ne sade, već samo seku koren nad zemljom i iznova pokreću proizvodnju.

On objašnjava da je pre nekoliko godina dobio novčani podsticaj za podizanje stubova pošto je hmelj dugačak i širok, može da dostigne visinu od šest metara i bude širok isto toliko, pošto se omotava, prenosi Dnevnik.

– Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi, razgovarao sam o tome sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Pokrajine, ali bezuspešno. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivara – napominje Struhar.

On hmelj ne prodaje ovde već ga izvozi u Nemačku, Poljsku, Italiju Hrvatsku, čiji uvoznici (trgovci, pivare i proizvođači čaja ) nasuprot domaćim pivarama, prepoznaju kvalitet. Doduše, male količine, svega nekoliko stotina kilograma, se proda i zanatskim pivarama, ali to su beznačajne količine, jer oni pivo proizvode u malim količinama.

– Privatizacijom domaćih pivara naša država nije postavila uslov da novi vlasnici moraju da u proizvodnji otkupljuju hmelj sa domaćih njiva, kao što je to tražila u vlasničkoj transformaciji duvanske industrije. Zato su dolaskom stranih prerađivača poljoprivrednici pre dve, tri decenije izvadili koren i odustali od ove biljke, pošto nisu imali kupce, a radili su ga u okolnim selima oko Bačkog Petrovca pa i šire čak i u Sremu.Petrovac je bio centar hmeljarstva, gde još ima sačuvano skladište i mahanizacija.

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet – šišarica ili kao pelet, koji je skuplji jer predstavlja viši stepen obrade.

– Prosečno se može zaraditi bruto oko 15.000 evra, ali treba znati da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni. Ti troškovi su svakom poljoprivredniku najveći izdatak, jer treba obezbediti keš – priča ovaj proizvođač.

Za hmelj postoji sugurno inotržište, dobra cena i državni podsticaji. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek.

– S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da se okrenu hmelju su velika ulaganja, u startu proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već svake godine održavati novi koren i uz pomoć sezonske radne snage, agortehniku i mnogo rada stići do zarade – navodi Struhar.

Podstimo,javni poziv za subvencije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka i hmelja raspisan je i trajaće do 17. avgusta 2023. godine, dok će podnošenje zahteva za podsticaje za proizvodne zasade jagoda podignute u trećem kvartalu 2023. godine trajati do 15. septembra ove godine, ističe se na sajtu Ministarstva poljoprivrede.

Krajnji rokovi za prijavu na aktuelne javne pozive su produženi i svi poljoprivredni proizvođači mogu da se prijave za podsticaje zaključno sa sledećim datumima:

– Očuvanje genetičkih resursa do 31. jula 2023. godine;

– Podizanje višegodišnjih zasada vinove loze do 31. jula 2023. godine, piše Agroklub.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.