USKORO PIK INFLACIJE Građane i domaću privredu očekuje još izazova, neće biti lako

BizPortal/euronews.rs | 09:50 | 22.11.22 Biz info

Energenti i dalje najveća okupacija.

Shutterstock

Domaća privreda očekuje do kraja godine rast prometa i izvoza, stabilnu poslovnu klimu i zaposlenost, ali najveći izazovi sa kojima su kompanije suočene jesu veći troškovi nabavke energenata, sirovina i repromaterijala, kao i rast cena gotovih proizvoda, pokazala je najnovija anketa Privredne komore Srbije „Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji“.

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize PKS kaže da ova godina zbog inflatornih pritisaka koji i dalje rastu nije naklonjena ni stanovništvnu, ni privredi, ni državi.

-Za očekivati je dalji rast cena do kraja ove i tokom sledeće godine, jer inflacija nije još dostigla svoj vrh. Moguće je da će doći do usporavanja u prvom kvartalu sledeće godine, ali i dalje će inflacija postojati na relativno višem nivou. Ukoliko je prosečna inflacija za Srbiju na nivou cele 2022. bila 11 procenata očekuje se da sledeće godine bude 8. Dakle, cene nastavljaju da rastu, samo po nižoj stopi rasta-rekao je Stanić.

Istraživanje rađeno na uzorku većem od 1.800 kompanija je pokazalo da oko 80 odsto anketiranih firmi očekuje da 2022. godinu završi sa istim ili većim prometom. U PKS su naveli da zabrinjava što rastu troškovi proizvodnje koji su u trećem kvartalu 2022. godine povećani kod 81 odsto ispitanika, dok je 51 odsto anketiranih privrednika povećalo cene gotovih proizvoda ili usluga.

-Zbog zvanične inflacije od 15 odsto većina ispitanih kompanija beleži porast troškova inputa za proizvodnju. Samim tim, oni su jedan deo tih troškova prebacili na krajnjeg potrošača i to je uradilo oko 50 odsto anketiranih, jer su povećali cene svojih proizvoda i usluga koje nude na tržištu-rekao je Stanić za Euronews Srbija.

„Treba podeliti teret inflacije“

On je ukazao da će, pored većih troškova proizvodnje za privredu, biti izazov i sama realizacija proizvoda i usluga zbog pada kupovne moći stanovništva koje je posebno očekivano u narednoj godini.

-Od toga zavisi koliko će ljudi biti sposobni da kupuju proizvode, a kompanije materijale i sve ostalo. Iz tog razloga, teret inflacije treba podeliti između stanovništva, privrede i države- smatra Stanić.

Stabilne izvozne aktivnosti očekuje 84 procenta anketiranih izvoznika, najviše u poljoprivredi, prehrambenoj industriji i uslužnim delatnostima, dok 93 procenta ispitanika ne planira smanjenje broja radnika u četvrtom kvartalu. Ispitanici ističu da su niže cene resursa ključni faktor efikasnijeg poslovanja i iskorišćenosti kapaciteta. Pretnju po ostvarivanje projektovanog privrednog rasta BDP između dva i tri odsto u tekućoj godini predstavljaju i poremećaji na strani ponude i tražnje kada je reč o osnovnim sirovinama i repromaterijalima koje naše kompanije koriste kao inpute u procesu proizvodnje.

-Struja u Srbiji je i dalje svakako niža nego u Evropi, ali je niži i kapacitet proivrede i standard stanovništva. Međutim, mi smo imali postepena povećanja cene električne energije i samim tim je dat prostor, na neki način da se privreda prilagodi. To jeste dodatni trošak za privrednike, ali ipak taj teret cene nije u potpunosti prepušten tržištu nego je ograničen samo na jednom razumno višem nivou. U tom smislu privreda može da se tome prilagodi. Međutim, postavlja se pitanje razvoja situacije u sledećoj godini-napominje Stanić.

Ističe da je važno što je oko 75 odsto anketiranih privrednika reklo da nema problema sa likvidnosti, odnosno sa pokrivanjem svojih finansijskih obaveza u kratkom roku, do godinu dana. Dodaje da će, u zavisnosti od toga kako se bude razvijala ova geopolotička situacija, koja primarno utiče i na kretanje cene energenata, zavisiti i mogućnost prilagođavanja naše privrede.

Kompanije koje su učestvovale u anketi PKS, prema finansijskim izveštajima za 2020. godinu, ostvarile su ukupan poslovni prihod od 22,7 milijardi evra, a u septembru 2022. zapošljavale 287.000 radnika. U trećem tromesečju ove godine realizovale su ukupno 8,6 milijardi evra izvoza, 84 odsto više nego u istom kvartalu 2021. godine i šest milijardi evra uvoza, što je 29 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu.