TREBA ISKORISTITI RAST CENA MESA Srbija može da zaradi na proizvodnji – uz dobru strategiju

Tamara Đurđević | 13:28 | 03.01.24 Biz info

Imamo uslove, ali je neophodna strategija.

Foto: Shutterstock

Povodom aktuelnih praznika, i pojačanog putničkog saobraćaja, austrijski ministar finansija Magnus Bruner najavio je pojačane kontrole mesa iz balkanskih zemalja zbog afričke kuge.

Tom prilikom posebno je izdvojio Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, pa je upozorio da će u narednom periodu biti uvedene prioritetne provere putnika.

– Cilj je da se stvori svest, posebno među putnicima, da je uzimanje mesa iz zemalja koje nisu članice EU zabranjeno i da podleže carinjenju i proveri – kaže Bruner.

Kako bi sprečili unošenje virusa u Austriju, zabranjeno je unošenje svinjskih proizvoda i njegovih prerađevina iz zemalja Evropske unije, navodi se u saopštenju ambasade Austrije u Srbiji.

Postavlja se pitanje da li je njihov strah opravdan i kolike su šanse da zaraženo meso, ako ga ima, uopšte napusti Srbiju?

Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda u Privrednoj komori Srbije, za Bizportal objašnjava da je rigorozna kontrola mesa koje stiže sa Balkana suvišna, jer se situacija ništa nije promenila u poslednjih godinu dana, što se tiče načina transporta i unosa mesa.

Takođe ističe da jedini način kako bi zaraženo meso moglo da se unese u zemlje Evropske unije jeste upravo preko mesnih prerađevina koje završe u sendvičima.

– Ukoliko neko uzgaja meso za soptvene potrebe, to meso uglavnom ne prolazi kontrolu, pa ukoliko neko dođe do njega, ono obično završi u sendviču prilikom putovanja. Takvi ostaci hrane se vrlo često samo bacaju po parkinzima, što neretko divlje svinje pojedu, i onda nakon povezivanja sa domaćim svinjama dođe do širenja zaraze. Ali to nije ništa novo, to je redovna praksa, s tim da i u zemljama EU postoji bolest afričke kuge – govori Budimović.

Što se tiče samog izvoza mesa, nemoguće je da zaraženo meso zvaničnim tokovima izađe iz bilo koje države na svetu.

– Kontrole su inače obavezne, ne samo kada je epidemija afričke kuge. Na klanje prvenstveno idu samo životinje koje su negativne na bolesti, tako da ne postoji šansa da u bilo koju drugu zemlju uđe meso sa tragovima afričke kuge – objašnjava sagovornik.

Kada već govorimo o izvozu, nezaobilazna činjenica jeste da Srbija generalno ne izvozi meso u zemlje Evropske unije.

– Za celu prošlu, 2023. godinu, Srbija je izvezla 300 tona mesnih prerađevina i termički obrađenog mesa, i to uglavnom u Makedoniju i Crnu Goru, a u veoma maloj količini otišlo je za Hrvatsku u Sloveniju – dodaje Budimović.

Ipak, treba na umu da srpska industrija mesa i te kako ima potencijala, i da pažljivo brine brine o ispravnosti svojih proizvoda. Budimović, ipak, napominje da bi u svakom sektoru mesne industrije moglo više da se uradi, kao i da ima prostora da se poboljša trenutna situacija.

– S obzirom na to da su cene svinjskog mesa, prasadi, piletine i junadi u porastu, trebalo bi prvenstveno poraditi na domaćoj proizvodnji mesa. To bi trebalo da bude državna odluka, mi imamo veliki broj klanica i što se njih tiče, trebalo bi da se napravi adekvatna strategija. Da se razgraniče oni koji mogu ozbiljno da povuku proizvodnju, i oni ko pravi meso isključivo za sopstvene potrebe. Akcenat bi morao da bude na stočarstvu. Dobar primer je Rusija, koja je od zemlje koja je uglavnom uvozila svinjetinu, postala globalni izvođač svinjskog mesa – predlaže Budimović.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.