SVAKA KUĆA IMA POLA KILOGRAMA ISTEKLIH LEKOVA Ne bi trebali da idu u kantu za đubre, ali šta raditi sa njima?

Statistički podaci pokazuju da svako domaćinstvo u Srbiji od četiri člana ima pola kilograma lekova kojima je istekao rok. U celoj zemlji godišnje se sakupi oko 50.000 tona farmaceutskog otpada. Kako je pokazalo istraživanje koje su sproveli studenti Politehnike, građani Srbije najčešće lekove bacaju u kanalizaciju ili smeće. Tako postupa 77,3 odsto stanovništva, dok 15,2 odsto lekove čuva kod kuće.

Blic je obišao nekoliko privatnih i nekoliko državnih apoteka. Pokazalo se da su naši sugrađani mahom neupućeni u ceo proces vraćanja lekova kojima je istekao rok, ali da je još mnogo veći problem što većina apoteka ne prihvata da preuzme te medikamente.

– Kod nas u apoteci nije moguće ostaviti lekove kojima je istekao rok trajanja, ali koliko sam upućena svaka državna bi trebalo da ih prima. Pre jedno četiri godine sam radila u državnoj apoteci i nama su ljudi redovno donosili lekove kojima je istekao rok. Naravno, bilo je i onih koji donesu lekove kojima rok još važi, ali im više nisu potrebni. To je bio poprilično naporan posao, jer kažem vam, morali smo da odvajamo lekove koji su za uništavanje od onih kojima je rok trajanja važeći. Dobijali smo plastične kante u koje smo skupljali lekove, a kada bi se popunili zvali smo vozača koji je to nosio. Iskreno da vam kažem, ne znam šta se dalje radi sa njima. Znate, uništavanje lekova je višestruko skuplje od same proizvodnje pa onda nastaje problem prilikom plaćanja, odnosno dogovora ko to treba da plati – ispričala nam je apotekarka u jednoj privatnoj apoteci.

Svega stotinak metara uz istu ulicu nalazila se još jedna apoteka, ali ova je u vlasništvu države. U njoj radnica nije bila zainteresovana za razgovor, što je bio slučaj i u većini državnih apoteka.

Obilaskom apoteka došli su do zaključka da ni jedna od apoteka koje su obišli nisu primale lekove kojima je istekao rok. Objašnjenje je uvek bilo da „uredba nije doneta“.

U stvari, problem je u tome što nije precizno definisano kako odabrati operatera koji ovaj otpad preuzima iz apoteka, kao ni ko će i kako finansirati obaveza učesnika u ovim aktivnostima. Pravilnikom o upravljanju farmaceutskim otpadom trebalo bi da se reši način konačnog zbrinjavanja ovog otpada.

I tako, dok se zakonski sve ne usaglasi, savesnom građaninu koji želi da lekove kojima je prošao rok pravilno ukloni, verovatno će prekipeti posle bezuspešnog obilaska nekoliko apoteka, te će lekove odložiti na sledeće logično mesto – kantu za đubre ili kontejner, upravo ono što nikako ne bi trebalo da uradi.