DOSTA JEFTINIJE OD DOMAČIH Srpska šljiva dobila ozbiljnu konkurenciju
Foto: Shutterstock
Nakon prepolovljenog roda, problemi za srpsku nacionalnu voćku se nastavljaju i kada je reč o njenom sušenom obliku. Naime, srpska suva šljiva, inače veoma tražen proizvod na tržištu od kog ovdašnji proizvođači mogu da očekuju dobru zaradu, ove godine dobila je konkurenciju iz Rumunije i Moldavije.
Uvozne suve šljive, kako kaže Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, po ceni su dosta jeftinije od domaćih, pa plave plodove osušene u Srbiji, čija je trenutna cena 135 dinara za kilogram, praktično niko neće.
– Kada su radile zadruge, sušarska norma je bila šest, pa i do sedam kilograma svežeg ploda za kilogram suve šljive. Ukoliko uzmemo da to bude šest kilograma i ovogodišnju prosečnu cenu svežeg ploda od 30 dinara, cena kilograma suve šljive bi trebalo iznosi 180 dinara. Ali, tome treba dodati energente, radnu snagu i druge inpute u proizvodnji, tako da bi kilogram suve šljive trebao da košta oko dva evra. Međutim, to nije tako, već sa ovom cenom proizvođači ostaju u minusu – priča Stanojlović.
Inače, od ukupne količine šljive proizvedene u Srbiji, procene su da najveći deo završi u rakiji, manja količina se proda u svežem stanju, a ostatak ode za sušenje – oko 30 odsto. Ove godine rod šljive bio je drastično manji u odnosu na lane, čak u nekim područjima, iznad 500 metara nadmorske visine nije ni bilo zrelih plodova, pa je ove jeseni u sušarama završilo tek nekih 15 posto plavih plodova od ukupnog roda.
Mada kvalitet suve šljive nije loš, jer je godina bila nepovoljna zbog niskih prolećnih temperatura, što je uticalo na oprašivanje i smanjenje prinosa, trgovci potražnju za suvom šljivom podmiruju robom iz uvoza, dok naša šljiva stoji. Stanojlović objašnjava da je kod nas otvoreno tržište i da su ovdašnji trgovci tu mogućnost iskoristili i kupili suvu šljivu u Rumuniji i Moldaviji po ceni od franko 150 dinara kilogram.
– Nakon pakovanja i prerade, kao čokoladiranu ili u nekom drugom obliku, oni je prodaju kao gotov proizvod, što je mnogo jeftinije nego da je kupuju kod našeg seljaka. To je razlog što je cena od 150 dinara za njih dobra, zato što je Rumunija zemlja Evropske unije sa slabo razvijenom poljoprivredom, tamošnji proizvođači dobijaju veće subvencije, zbog čega robu mogu da prodaju jeftino. Sreća u nesreći je što mi nemamo tu količinu suve šljive koju smo imali nekada i što je ova godina relativno bila nerodna za šljivu. Na to poljoprivrednici ne mogu da utiču i oni koji mogu čekaće neku bolju cenu, a ostali će prodavati pošto budu mogli – kaže Stanojlović.
Po njegovim rečima, trenutno stanje sa šljivom odraziće se na pripremu zasada za sledeću godinu – na rezidbu i đubrenje, jer voćari nemaju novca i oni neće odraditi neke pripremne radove u šljivarstvu koji bi doprineli da i narednih godina imamo dobar rod.
– Tako da ćemo imati i narednu godinu koja će biti problematična i sa kvalitetom plodova ali i količinom – procenjuje Stanojlović.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
