BOGU HVALA, DOBRO JE RODILO Uzgajivači šljiva su prezadovoljni prinosom – jedino radnici traže mnogo novca da beru
Foto: Shutterstock/BearFotos
Suša koja je obeležila ovo leto nanela je veliku štetu svim granama poljoprivrede, ali ipak jedna voćka ostala je imuna na pustinjsku klimu, a to je šljiva. Proizvođači su i više nego zadovoljni ovogodišnjim prinosom koji će im se višestruko isplatiti. Ono što neke od njih tišti je manjak radne snage, jer svu tu šljivu treba i obrati.
Kada šljiva sazri, proizvođači moraju da okrenu nekoliko telefona kako bi okupili ljude koji će im pomoći u berbi. Ali ove godine koliko god puta telefon da je zazvonio telefon, dobili su negativan odgovor. Radnika nema da im pomognu, mada se ispostavilo da nedostatak berača nije jedini problem, jer oni koji su slobodni da rade, traže mnogo novca za dnevnicu – čak 4.000 dinara.
Milan Milić, proizvođač šljiva koji ima nešto više od jednog hektara zemljišta kod Svrljiga, potvrdio je sjajan ovogodišnji prinos i rekao da se ne seća kada je godina bila ovoliko dobra za šljivu.
– Vremenski uslovi jako su pogodovali šljivi, pa je to uticalo na rod ove voćke. Ona voli toplotu, a bilo je i malo kiša koje su prijale šljivi, što se pokazalo na količini i kvalitetu ploda – rekao je Milan.
Celokupan utisak oko prinosa ove plave voćke kvari nedostatak radne snage, koji najviše pogađa proizvođače. A još veći pritisak pravi to da postoji ograničeno vreme koje je dobro za branje šljiva, to jest od trenutka kada ona sazri za branje proizvođači imaju samo sedam dana da to i učine, inače će rod da propadne.
– Šljive ima, ali nema ko da je bere. Svake godine sam imao između 15 i 20 radnika, u zavisnosti od obima posla. Ove sezone nisam mogao da nađem ni jednog. Mislim da je glavni „problem“ što većina ljudi koja je to ranije radila sada je zaposlena u lokalnim fabrikama i firmama i sada nisu u mogućnosti da pored svog stalnog posla rade i na njivi – požalio se Milan.
Kako je objasnio, problem sa radnom snagom rešio je tako što je pozvao prijatelje i rođake u pomoć. Zahvaljujući saosećajnosti svojih najbližih obrano je 90 odsto stabala i sve je spremno za prodaju.
Srbija je treći svetski izvoznik šljiva, iza Kine i Rumunije, a gaji se na 74.000 hektara sa prosečnom proizvodnjom od 425.000 tona.
Da južnjaci nisu jedini koji imaju konja za trku, potvrdio je i Stevan Mosić iz Aleksandrovca, koji je takođe prezadovoljan ovogodišnjim rodom šljive koju je posadio na skoro dva hektara.
– Na početku nismo bili puno optimistični, imali smo problema sa gradom i velikim padavinama, pa smo se plašili da šljiva ne krene da truli. Srećom, to se nije desilo, pa je rod bio i više nego zadovoljavajući – kaže Stevan.
Kako smo saznali, sva šljiva je obrana, a pomoć je imao samo od ukućana, jer radnu snagu nije mogao da nađe, kao ni većina proizvođača širom Srbije.
Ovi koji hoće da rade, traže mnogo para
Da nisu svi naišli na isti problem ove godine, saznali smo od Radeta koji svoje voćnjake ima u okolini Paraćina. Kako smo saznali, zaista postoje poteškoće u pronalasku radnika, ali to nije i najveća prepreka na koju je ovaj proizvođač naišao.
– Svake godine sam imao oko 30 radnika koji su mi pomagali u berbi, ali ove to nije slučaj. Nisam mogao da nađem nikog za ovu sezonu iz razloga što traže velike dnevnice, koje ja ne mogu da platim. Meni se ne isplati da nekome dam 4.000 dinara, više ću izgubiti nego dobiti, tako da sam se odlučio da šljivu oberem uz pomoć svoje porodice – kaže Rade.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
