SRBIJA, BUDUĆA ZEMLJA VETROPARKOVA? Dolina Dunava je pravo tlo za stvaranje „zelene struje“

Tamara Đurđević | 14:50 | 29.01.24 Biz info

Početak zelene tranzicije.

Foto: Shutterstock

U Vladi Srbije danas su potpisane izmene Posebnog sporazuma za projekat obnovljive energije vetroparka „Kostolac“, između države Srbije, Nemačke razvojne banke (KfW) i Elektroprivrede Srbije. Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, kao predstavnik naše zemlje nakon potpisivanja sporazuma, istakla važnost izgradnje vetroparka Kostolac.

– Proizvodnja ove elektrane, odnosno njenih 20 vetroturbina, biće dovoljna da zelenom energijom snabdeva oko 30.000 domaćinstava – rekla je ministarka.

Vetroelektrane su budućnost sveta, pomoću kojih će ušteda električne energije biti mnogo veća, a ujedno predstavlja i odlično rešenje u smanjenju emitovanja štetnih gasova, ali i unapređenje energetske efikasnosti.

Željko Marković, stručnjak u sektoru energetike, potvrdio je za Bizportal važnost stvaranja zelene energije u Srbiji.

– Proizvodnja energije iz vetroparkova je jako bitna, jer ćemo u budućnosti morati da gasimo proizvodnju iz fosilnih goriva. I vetroelektrane i solarne elektrane, kao i hidropetencijal su u fokusu razvoja i izgradnje – kaže Marković.

Naš sagovornik objašnjava da je to put koji će nam dozvoliti da u budućnosti obezbedimo dovoljno proizvodnih kapaciteta, uz neometanu proizvodnju električne energije.

Zaključno sa 2050. godinom, neophodna je eliminacija ugljen dioksida

Marković takođe ističe da se Srbija međunarodno obavezala na put zelene tranzicije, koji zahteva dosta vremena, jer su svi procesi u elektro energetici dugi i složeni, kao i da iziskuju velika novčana ulaganja.

– Imajući u vidu da se Srbija obavezala da se zaključno 2050. godinom eliminiše emisije ugljen dioksida neophodna je intezivna i kvalitetna izgradnja. To znači da imamo oko dvadesetak, tridesetak godina za proces dekarbonizacije, a to će brzo da prođe u okvirima tog sektora – dodao je.

Snaga vetra u Srbiji

Sagovornik objašnjava da je u Srbiji dobar, ne i preveliki potencijal vetra, ali da je važno da se iskoristi na najbolji način.

– Intezitet, odnosno broj vetrovitih dana se raspoređuje od istoka ka zapadu države, dok su istočni delovi Srbije najpovoljniji za proizvodnju energije iz vetra, jer su najintezivniji vetrovi upravo u dolini Dunava – kaže stručnjak za energetiku.

Dodaje i da prosečno iskorišćenje vetra u Srbiji negde oko 24 odsto, što bi u praksi značilo da je neophodno četiri megavata instalisane snage u vetroelektrani da bi proizvelo onoliko struje godišnje koliko može jedan megavat u termoelektrani.

Energetska kriza u svetu i Evropi ne jenjava

Prema rečima Željka Markovića, šte se cene struje tiče, predviđanja za naredni period su prihvatljiva, a to znači da neće biti prevelikih oscilacija.

– Cene energanata su dostigle središnju vrednost, duže vreme miruju, tačnije ne menjaju se drastično. Ako pravimo predviđanja prema cenama fjučersa, s tim da sada može da se kupi energija za celu godinu, to je oko 87 evra za jedan megavat električne energije. Ukoliko ne dođe do nepredviđenih okolnosti, prosečna cena električne energije bi ove godine mogla da bude oko stotinak evra – kaže sagovornik.

Marković kaže da je, što se građana tiče, najvažnije to što u ovoj godini neće rasti cena struje.

Podsetimo, Đedović Handanović je najavila da će vetropark biti priključen na mrežu i početi da isporučuje struju za naše građane u prvom kvartalu 2025, navodeći da je deo internih saobraćajnica već izgrađen i da na proleće kreće isporuka opreme za koju je potpisan ugovor.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.