Povećan je budžet za poljoprivredu, na raspolaganju 105 milijardi dinara za stočarsku i biljnu proizvodnju

Tamara Đurđević | 14:52 | 13.10.23 Biz info

Oglasila se i ministarka Tanasković.

Foto: Shutterstock

Da politika ne umeša prste u ekonomiju bilo bi jasno da budžet za poljoprivredu u 2024. godini, posebno u delu koji se odnosi na subvencije, nije smanjen u poređenju sa onim inicijalnim iz 2023. godine, koji je bio 79,7 milijardi dinara, već značajno povećan i iznosi blizu 105 milijardi dinara. Slična situacija je i kod sredstava za subvencije, za koje je za narednu godinu planirano 88,1 milijarda dinara što je za blizu 24 milijarde više od onih para koje su bile namenjene za pomoć poljoprivrednicima pre rebalansa budžeta.

Upravo taj septembarski rebalans budžeta, koji je najvećim delom urađen kako bi se zaostale obaveze prema poljoprivrednicima iz prethodnih godina isplatile, je i uvećan je za blizu 34 milijarde dinara, daje povod za polemiku u jednom delu političke javnosti, da su davanja za agrar u narednoj godini značajno smanjena. Ako bi se gledale samo cifre iz projektovanog budžeta za 2024. godinu i poredile sa sa onim nakon rebalansa u 2023. onda su kritičari formalno u pravu. Suštinski nisu jer uvećanje novca u rebalansu budžeta u delu koji se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, posebno kod subvencija, je urađen kako bi se zaostala plaćanja iz ranijih godina isplatila poljoprivrednicima, odnosno da je to jednokratna mera.

Čini se da se to zaboravlja pa se u jednom delu političke javnosti manipuliše ovim činjenicima i unosi zabuna i zabrinutost kod nekih poljoprivrednika tim pre što je jasno da u 2024. godini neće biti zaostalih dugovanja i prenetih obaveza. Drugim rečima, sav novac koji je planiran biće potrošen samo za obaveze iz naredne godine. A taj novac, kako navodi ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković, je rekordan.

– Budžet za 2024. predviđa 105 milijardi dinara za poljoprivredu i onje rekordan i sa njim će biti pokrivena kompletna stočarska i biljna proizvodnja. Treba da se zna da ovaj iznos čini skoro 6 odsto ukupnih poreskih prihoda države i ono što je još važnije to je da zaključno sa 31. decembrom 2023. nemamo prenetih obaveza, nemamo zaostalih dugovanja. Sve će biti isplaćeno i to je razlog zašto je rekordan budžet u 2023. Drugim rečima sve ono što smo poljoprivrednicima obećali tokom 2023, i mnogo više od toga, definisano je budžetom za 2024. godinu – rekla je ministarka poljoprivrede za Tanjug.

Ona se posebno osvrnula i na planirana sredstva namenjena za subvencije, koja su u delu javnosti izazvale i najviše polemika.

– Ono što je jako bitno i što želim posebno da naglasim jeste da ta sredstva za subvencije čini 48 odsto svih subvencija Republike Srbije u budžetu za 2024. godinu. Neke od stvari koje smo predvideli u budžetu, pored povećanja cene po litri mleka sa 15 na 19 dinara, povećanja subvencija po hektaru sa 9.000 na 18.000 dinara, kao i uvećanja one pomoći po grlu sa 25.000 na 40.000 dinara, su definisane u budžetu za 2024. godinu. Tu su i uvećane subvencije i za ovce i ovnov, koze i jarčeve sa 7.000 na 10.000 dinara ali i kokoške. Pored toga uvećvaju se sredstva za pčelare po košnici i to sa sa 800 na 1.000 dinara po kokošincu. Dakle, svi su dobili podsticaj koji je uvećan za neki iznos, ratari su dobili povećanje obradive površine za podsticaj sa a 20 na 100 hektara- objašnjava ministarka.

Ako je suditi po ukupnim subvencijama koje se vide u predlogu budžeta, onda je jasno da su za poljoprivredu najveći. Naime, od nešto više od 184 milijardi dinara koje je država izdvojila za pomoć u svim segmentima, čak 88,1 su predviđene za poljoprivredu. Tako je primera radi predviđeno da se za privredu za ovu namenu izdvoji oko 26 milijardi dinara dok je najniži iznos za subvencije definisan za vazdušni saobraćaj i iznosi 605.000.000 dinara.

– Ono što je možda izazvalo nerazumevanje među poljoprivrednicima, neću da kažem neku drugu reč koja se povlačila u javnosti, a to je da smo mi prevarili poljoprivrednike. Mi smo dali mnogo više nego što smo obećali, i to jeste stav i predsednika i Vlade Republike Srbije da uvek damo više nego što dogovorimo. Ne znam zašto je naišlo na nerazumevanje predloženi iznosi podsticaja u Predlogu Zakona o podsticajima, koji je takođe upućen u skupštinsku proceduru gde su navedeni minimumi za isplatu pa je, što se mleka tiče, kao minimum koji država treba da isplati bilo 10 dinara a sada je u zakonu 15 dinara a zapravo ćemo isplaćivati 19, jer ostavljamo prostor da ako bude novca isplatimo i više- kaže Tanasković za Tanjug .

Veliki doprinos e-Agrara

– Ove godine smo posle pauze od nekoliko godina prvi put pustili genetičke resurse. Već uveliko isplaćujemo sadnice vinove loze, a dve godine je bila pauza u tome. Na taj način je sva poljoprivredna proizvodnja pokrivena, ali i sistemski uređena pri čemu nam je pomogao e-agrar.

Dodala je da je ove platforme moguće bolje nadziranje i kontrola korišćenja subvencija.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.