Nazivali su ga Skadrom na Bojani, pustim snovima i obično rupom – posle više od pola veka ostvaren Pešićev san

Tamara Đurđević | 13:37 | 16.10.23 Biz info

I to će da se desi, nakon nekoliko decenija.

Iako zvuči pomalo nerealno, beogradska železnička stanica Prokop nakon 53 godine konačno će u biti završena i predstavljena, ne samo Srbiji, nego celom svetu, kao mesto koje će biti važna tačka na svetskoj mapi.

Još početkom godine, predsednik Aleksandar Vučić, najavio je otvaranja Prokopa upravo 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda, a u jučerašnjoj poseti na otvaranju auto-puta Ruma-Šabac, je to i potvrdio.

– Srećan sam što smo to mi uradili. Videćete, izgleda velelepno, a tu će se izgraditi i nove zgrade. To će biti potpuno novi deo grada, koji će morati još infrastrukturno da se opremi. Super će da izgleda – poručio je Vučić.

Aćimova rupa, Zemljani majdan

Decenijama je Prokop bio poznat kao neuređeno naselje u „rupi“ – Aćimova rupa, Zemljani majdan, su imena za mesto gde je izgradnja železničke stanice „Beograd centar“ započeta krajem sedamdesetih godina.

Ideja Branka Pešića, nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, o stanici Prokop je tada i zaživela. Tadašnja jugoslovenska javnost, u februaru 1970. godine bila je upoznata sa idejom preseljenja glavne železničke stanice u Prokop. Sam projekat bio je preskup i jednostavno neuporediv sa bilo čim u tadašnjoj državi Jugoslaviji. Kraj radova planiran je za 1. maj 1979. godine, a prema tadašnjem projektu planirani protok bi bio 10.000 putnika na sat vremena, ali tako definiivno nije bilo izvodljivo.

Od tada je stanica Prokop dobijala razne epitete poput Skadra na Bojani, obične rupe, i pustih snova.

Idejno rešenje je završeno 1974. godine a preostali deo divljeg naselja konačno je uklonjen i gradnja železničke stanice je počela 8. oktobra 1977. godine. Ubrzo su prekinuti zbog nedostatka finansijskih sredstava, da bi se onda nastavili 1990-ih, i ponovo prekinuli 2000. godine.

Prokop, Beograd, — Youtube.com/beogradski projekti/printscreen

Tek 2016. godine je „zasijalo svetlo na kraju tunela“

Domaća javnost 2015. godine dobila je najavu otvaranja železničke stanice Prokop planiranog za 2016., radovi su tada išli odličnim tempom, pa je puštanje stanice u rad sledeće godine bilo i izvodljivo.

Tadašnji premijer Srbije, danas predsenik, Vučić je godinu dana kasnije, iskazao svoje zadovoljstvo kada su, nekada puki snovi, postali srpska realnost.

– Konačno smo stigli, putovanje je trajalo duže od 40 godina, radovi su završeni u roku i sada imamo odakle da krenemo dalje, a ovde je reč o pokretanju cele zemlje. Beograd-centar je završen, stigli smo i imamo odakle da krenemo dalje, ovde se bavimo planom, brzinom i ciljem, i ovde se ne radi o vozovima, već o Srbiji. Svi smo govorili da je ovo ruglo Beograda i da mora ili da se ukloni ili da se nešto uradi, i srećan sam što mi pokazujemo da možemo da napravimo, da možemo da radimo i da će ovo biti jedno od najbolje uređenih stanica u ovom delu Evrope i nadam se u celoj Evropi – rekao je on tada.

2016. godine završena je prva faza radova na Prokopu, tačnije stanici Beograd centar, koja je podrazumevala završetak radova koji omogućavaja osnovnu staničnu funkciju za unutrašnji i međunarodni saobraćaj. Tada su završeni svi radovi na nekoliko koloseka, osposobljena su peronska stajališta, međutim, iako je to bilo dovoljno za pustašanje u saobraćaj, stanica Prokop, zahtevala je mnogo dodatnih radova, kako bi se na kraju ispunili svi evropski standardi.

Građani su tada mogli da koriste osam od projektovanih deset koloseka, kao i prijem i otprema putnika na pet od ukupno šest perona.

Plan i izgled Prokopa

Radovi na zgradi glavne beogradske železničke stanice, mesecima unazad su ubrzani, pa su se obrisi konačnog izgleda i primećivali. Čelična konstrukcija dobila je staklenu fasadu, a na skoro 6.000 kvadrata, prostiraće se celokupan komercijalan sadržaj (stanica) koja će zadovoljavati potrebe putnika. Olakšano kretanje unutar stanice omogućiće liftovi i pokretne stepenice koje će biti povezane sa postojećih 50.000 kvadrata gde su smešteni svi peroni.

Pored komletnog kompleksa železničke stanice, koji sadrži kolosečna postrojenja, perone i pothodnike, stanične zgrade, javnog parkinga, gornji i donji stanični trg sa pristupnim saobraćajnicama, biće završen i poslovni park. Plato, ili poslovni park je osmišljen kao pravi park, u zelenilu, u poslovnoj zoni kompleksa i programom obuhvaćen kao multifunkcionalni prostor, namenjen različitim komercijalnim sadržajima.

Glavnu staničnu zgradu čine dve jedinice, iznad kojih se prostire natkriveni plato, a celokupan izgled, poseticima i turistima odavaće utisak nekog gradskog trga.

Javna garaža u sklopu Beograd stanice,kapaciteta 540 parking mesta, smeštena je kao nezavisna jedinica, uz objekte poslovnog (zelenog platoa), a pristup garaži ne ometa pristup staničnoj zgradi i lako je dostupan.

Uz interne saobraćajnice pojektom su predviđena parking mesta na otvorenom. Sa frontalne strane kompleksa 88 parking mesta obezbeđeno je za funkciju železničke stanice, a uz bočne i zadnju stranu stanice, predviđeno je 266 parking mesta za poslovno‐komercijalni kompleks.

– Sva tri funkcionalne celine oblikovane su kao jedinstvena kompozicija. Objedinjene obodnom promenadom koja se proteže po obimu kompleksa i zajedničkom‐kontinualnom fasadom, savremenog izraza. Promenada omogućuje korisnicima jednostavnu komunikaciju u okviru kompleksa, a ujedno i zanimljivo iskustvo dok prolaze koz živahan i raznovrsan ambijent unutrašnjeg prostora poslovnog parka – navodi se u projektu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.