ČUDESNE, BESMRTNE ŠARE Najavljen je prvi Sajam pirotskog ćilima – znate li da je za pola metra tkanja potrebno mesec dana?

BizPortal/S. Stamenković | 14:29 | 25.08.22 Biz info

Da se podsetimo zašto je jedinstven.

Foto: Shutterstock

Čuveni pirotski ćilim, u svom gradu je konačno, a svakako i zasluženo, dobio svoj prvi sajam. Prema najavama, Sajam pirotskog ćilima biće održan u subotu (27. avgusta), i na njemu će biti prikazano 20 ćilima iz zbirke Muzeja ponišavlja Pirota, uz prateći program, kao što je obuka tkalja i modna revija.

Dakle, Pirot je odlučio da se i na taj način oduži ćilimu i svojim tkaljama, koji su ga stavili na svetsku mapu. Da podsetimo, onda, kakve sve tajne kriju šare, koje su dospele i na listu svetske kulturne baštine i šta ih to čini posebnim.

Prema rečima Aleksandra Repedžića, etnologa i kustosa Muzeja Ponišavlja Pirot, u muzeju su zastupljene gotovo sve poznate šare (Gugutke na direci, Đulovi, Venci, Kuveri, Kašmir, Duborez, Prestolonaslednik, Bombe, Manastir Mara, Srpska kruna), a posebnu grupu čine ukrasni ćilimi.

Od Osmanlija, do danas

– Najstariji primerak je sa utkanom godinom iz 1886. godine. Stariji primerci imaju utkano, pored godine i ime naručioca. Rađeni su na pirotskom razboju pri čemu su osnova i potka od vune sa, uglavnom, prirodnim bojama. Ćilimi novijeg datuma su sa industrijskim bojama – kaže za Bizportal Repedžić.

Prema njegovim rečima, zastupljene su gotovo sve veličine ćilima i, kao i sam proizvod, imaju specifične mere, to jest nazive. To su, „batali”, „dobatali”, „šestaci”, „staze”, „šustikle”, „zavese” i „zidnjaci”. U zbirci muzeja, kaže naš sagovornik, nalazi se skoro 400 ćilima. Cena samih ćilima zavisi od šare i starosti, tako da se kreće od nekoliko stotina, do više hiljada evra.

Duga i plodna istorija kaže da izrada pirotskih ćilima datira od dolaska Osmanlija na ovom prostoru. Inače, objašnjava Repedžić, ćilimarstvo kao zanat počinje da se intenzivno razvija u 19. veku.

– Uoči oslobođenja od turaka 1887. godine, trećina celokupnog ženskog stanovništva se bavila ćilimarstvom, dok u periodu između dva svetska rata, ćilimarstvo postaje delatnost drugog reda – objašnjava Repedžić.

Na sreću, predanje i zanat su se održali do današnjih dana. A njegova suština su upravo šare, i poreklo im je autohtono. Iako su ornamenti preuzimani iz udaljenih krajeva, poput Persije, Anadolije, Centralne Azije i Venecije, oni su, uklopljeni sa autentičnim šarama, dobijali sasvim novi i originalni izgled.

Repedžić objašnjava i proceduru izrade ćilima. On se izrađuje na vertikalnom razboju koji čine dva vertikalna stuba, soje, i dve horizontalne oblice krosne, koji su međusobno povezani i učvršćeni. Niti vune koje se razapinju preko krosna čine samu osnovu ćilima, i ona je ravnomerno i veoma gusto raspoređena i jako zategnuta jer se na njoj tka.

Ništa bez kvalitetne vune

– Pribijanje potki se vrši spravom od drveta sa gvozdenim zupcima koja se zove tupica. Ona ima 11 zubaca poređanih kao prsti na stopalu, dok je na suprotnom kraju kratka drška. Tka se takozvanom tehnikom klečanja. Kada se napravi ćilim oko pola metra ili nešto više, onda se odrvnu zatezači horizontalnih oblica, takozvane Gvinte, pa se osnova olabavi, izvuče se prutac koji više nije potreban i celo tkanje zarotira nadole, tako da ivica tkanja dođe neposredno iznad donjeg krosna (oblice). Završava se ćilim kao što je i započet, pređom osnove. Za izradu pirotskog ćilima se koristi kvalitetna, prirodna sirova bela vuna za osnovu i višebojna vuna za potku, odnosno za šare – kaže Repedžić.

Ukoliko se, objašnjava on, šara izvodi dijagonalno prema samoj osnovi ćilima, onda nema šuplјina među šarama i takvi ćilimi se rade za sam pod, jer su dugovečni, i imaju mnogo veću vrednost ako su dodatno gaženi i postaju trajniji na taj način. Pirotski ćilim se radi isklјučivo na vertikalnim razboju, pa je tako širina ćilima neograničena u zavisnosti od veličine razboja koja se pravi u zavisnosti od same tkalјe.

Nedavno je i najavljeno da je Hilandar naručio izradu ćilima. Naš manastir je, podseća Repedžić, imao značajnu kolekciju pirotskih ćilima. Međutim, posle požara u Hilandaru 2004. godine, mnogi su stradali.

– Sada pirotske tkalje tkaju staze za potrebe Hilandara, a iz budžeta Grada Pirota za to je izdvojeno 2,5 miliona dinara. Četiri tkalje su zadužene za izradu staza i istkaće ukupno 30 kvadratnih metara ćilima za najviše 10 meseci za potrebe Hilandara – najavljuje Repedžić.

Zašto je jedinstven

Legenda kaže da pirotski ćilim u sebi nosi simbole koji imaju moć da otklone negativnu energiju, očuvaju slogu u porodici i da zaštite svog vlasnika. Njegove šare su, kaže predanje, simboli o nastanku čovečanstva. Veština tkanja prenosi se poslednjih pet vekova, tako što bake prenose svoje znanje na mlade tkalje.

A pored legendi, pirotski ćilim ima i vrlo konkretan razlog zbog kojeg je veoma vredno umetničko delo. Ako se poštuje standard tkanja i, tako reći, žrtva koja se ulaže u njegovu izradu, onda je potrebno 22 dana, uz osmočasovno radno vreme, da bi se napravio oko 80 kvadratnih centimetara ćilima! Za sve to vreme, tkalja mora da bude potpuno koncentrisana na posao, a preciznost i brzi potezi prstiju su ključni za uspeh.

Za materijal se koristi vuna ovaca iz pirotskog kraja, koja zbog svoje specifičnosti (oštrine) daje dugovečnost ćilimu. Poznatno je i da pirotski ćilimi nemaju naličje, a s obzirom na to da ne postoji mašina koja tka dva lica, oni se mogu izrađivati isključivo ručno.

Zahvaljujući svemu tome, pirotski ćilim je jedinstven u Evropi, a i po tome što je duplo zaštićen kao nematerijalno kulturno nasleđe – pored geografskog porekla, pod zaštitom je i samo umeće tkanja.

Značenje šara

Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi šta znače šare na pirotskom ćilimu, ono što je nestalo u istoriji, nadomešćuje predanje, što je možda još zanimljivije. Recimo, šara „Gugutka” se poklanja porodici koja se useljava u novi dom i ona predstavlja porodičnu slogu i sreću u kući. Donosi radost ukućanima i zato je namenjena onima koji žele blagostanje i večnu sreću u svom domu.

Kuveri: Označavaju kofere. To je šara namenjena poslovnim ljudima i ljudima koji uvek ostvaruju ono zbog čega su nekud pošli.

Bombe: Prvi naziv ovog ćilima je Pariška šara, ali je u narodu poznatiji kao Bombe. Naziv Bombe dobila je u vreme teških Balkanskih ratova jer šara podseća na presek ručne bombe. Interesantno je da bombe nisu postojale u vreme kada je šara nastala, a šara je namenjena muškarcima. Tradicionalno se poklanja ljudima od značaja i muškoj deci odmah pri rođenju. Legenda kaže da šara daje snagu i energiju svima, a naročito muškarcima.

Đulovi: ljudske vrednosti i načela. Legenda o šarama pirotskog ćilima kaže da šara deluje na sveukupnu lepotu čoveka i ne dozvoljava da proces starenja utiče na lepotu njegovog duha i njegovog izgleda. Duh ostaje mladalački, ide u korak sa vremenom, a pozitivna energija iz čoveka blista i pleni okolinu. Đul je stari naziv na Balkanu za cvet, ružu. Šara Đul prikazuje presek cveta.

Prestolonaslednik: Legenda o šarama pirotskog ćilima kaže da je ovo simbol koji razvija mudrost i vrhovna načela po kojima se odvija život i da šara razvija moć zapažanja i upravljanja. Ćilim sa ovom šarom uvek se koristio prilikom krunisanja, gde se proglašavao naslednik prestola. Legenda govori o moći šare da iskustvo i znanje prenosi i razvija kod naslednika.

Kornjača: Kornjača predstavlja dug i srećan život u blagostanju. To je simbol za jedinstvo i slogu porodice, gde svaki član zna svoje mesto i važnost u porodici. Takođe označava plodnost žene i stoga se u ćilimu standardnih dimenzija (1,5x2m) uvek stavlja devet kornjača.

Sovra: Legenda o šarama pirotskog ćilima kaže da je šara sovra simbol iz perioda nastanka čovečanstva. Namenjena je da u čoveku razvije i podstakne mudrost i veštinu razgovora za stolom, kao i da razvije dobre pravce u donošenju dogovora i odluka. Sovra je stari naziv za trpezarijski sto – trpeza je sve ono što čovek ima u sebi i čime raspolaže.