Visoki troškovi grejanja i električne energije tokom zime predstavljaju veliko opterećenje za kućni budžet u Srbiji. Dobra termoizolacija, zamena dotrajale stolarije i odgovarajuća izolacija krova mogu značajno da smanje potrošnju energije, a za pojedine radove građanima su dostupne i državne subvencije, piše Blic.
U starim kućama i stambenim zgradama gubici toplote mogu biti veliki, naročito ako fasada nema odgovarajuću izolaciju, prozori propuštaju vazduh, a krov nije zaštićen od gubitka toplote.
Prema rečima Dušana Korunovskog, inženjera arhitekture i sekretara Udruženja mineralnih vuna Srbije, energetska sanacija najlošijih objekata može da donese uštede i do 70 odsto, dok se u drugim slučajevima potencijalne uštede razlikuju u zavisnosti od stanja zgrade, načina grejanja i obima izvedenih radova.
Stare kuće i zgrade najveći su potrošači energije
Poseban problem predstavljaju stambeni objekti izgrađeni tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Mnogi od njih građeni su u vreme kada su zahtevi za energetskom efikasnošću bili znatno drugačiji nego danas.
Zbog nedostatka termoizolacije, dotrajale fasade i starih prozora, veliki deo toplote može da se izgubi kroz spoljne zidove, krov i stolariju. To znači da domaćinstva troše više energije kako bi održala željenu temperaturu u prostorijama.
Kako objašnjava Korunovski, kvalitetnom izolacijom fasade i krova, uz zamenu dotrajale stolarije, u pojedinim starim objektima moguće je smanjiti potrošnju energije za grejanje približno za polovinu. Kod objekata sa veoma lošim energetskim karakteristikama uštede mogu dostići i 70 odsto.
Važno je, međutim, imati u vidu da konkretan rezultat zavisi od početnog stanja objekta, vrste grejanja, vremenskih uslova i načina korišćenja prostora.
Šta prvo treba izolovati da bi računi bili niži?
Prilikom energetske sanacije važno je sagledati ceo objekat, a ne samo jedan njegov deo. Najbolji redosled radova zavisi od toga gde se gubi najviše toplote.
1. Izolacija spoljašnjih zidova
Termoizolacija fasade smanjuje prolazak toplote kroz zidove i pomaže da se temperatura u prostorijama lakše održava. To može da smanji potrebu za dodatnim grejanjem tokom zime.
2. Izolacija krova i tavana
Toplota se gubi i kroz krov, naročito u kućama i poslednjim spratovima zgrada bez odgovarajuće izolacije. Zbog toga izolacija krova ili tavanske ploče može biti jedan od važnih koraka u smanjenju potrošnje energije.
3. Zamena dotrajale stolarije
Stari prozori i vrata mogu da propuštaju hladan vazduh i povećavaju gubitke toplote. Zamena stolarije savremenim, dobro zaptivenim prozorima može da poboljša energetsku efikasnost, naročito kada se kombinuje sa izolacijom zidova.
4. Izbor efikasnijeg sistema grejanja
U zavisnosti od objekta i postojećeg sistema, dodatne uštede mogu se ostvariti ugradnjom efikasnijeg kotla, toplotne pumpe ili drugog odgovarajućeg sistema. Ipak, isplativost zavisi od početnih troškova, dostupnih energenata i potrošnje domaćinstva.
Kamena ili staklena vuna: Koja izolacija je bolja?
Prilikom izbora termoizolacionog materijala treba uzeti u obzir toplotnu zaštitu, protivpožarnu bezbednost, otpornost na vlagu i način ugradnje.
Kamena i staklena vuna spadaju u mineralne izolacione materijale. Kamena vuna često se koristi za izolaciju fasada, dok se staklena vuna često ugrađuje u kose krovove i druge konstrukcije u kojima je važno prilagoditi materijal raspoloživom prostoru.
Jedna od važnih prednosti mineralnih vuna jeste njihova negorivost. One mogu da doprinesu protivpožarnoj bezbednosti objekta, pod uslovom da su pravilno izabrane i ugrađene kao deo odgovarajućeg građevinskog sistema.
Za kvalitetnu termoizolaciju često se razmatraju debljine od 10 do 12 centimetara ili veće, ali optimalna debljina zavisi od vrste materijala, postojećeg zida, klimatskih uslova i važećih tehničkih zahteva. Zbog toga je pre radova preporučljivo konsultovati stručnjaka.
Posebnu pažnju treba posvetiti donjem delu fasade, koji je izložen udarcima, prskanju vode i drugim mehaničkim opterećenjima. Za taj deo objekta koriste se odgovarajući, otporniji materijali u skladu sa projektovanim fasadnim sistemom.
Kako građani mogu da dobiju subvencije za energetsku sanaciju?
Vlasnicima porodičnih kuća i stambenim zajednicama u Srbiji mogu biti dostupni različiti programi podrške za unapređenje energetske efikasnosti. Uslovi, iznosi subvencija i radovi koji se finansiraju zavise od konkretnog programa i javnog poziva.
Među merama koje mogu biti obuhvaćene programima energetske sanacije nalaze se:
- izolacija spoljašnjih zidova i fasade;
- izolacija krova ili tavana;
- zamena prozora i vrata;
- ugradnja solarnih panela;
- nabavka i ugradnja toplotnih pumpi ili efikasnijih kotlova, u skladu sa uslovima konkursa.
Građani zainteresovani za subvencije treba da prate javne pozive svoje opštine ili grada, kao i zvanična obaveštenja nadležnih državnih institucija. Važno je proveriti rokove za prijavu, potrebnu dokumentaciju, prihvatljive troškove i uslove koje objekat mora da ispuni.
Dostupnost subvencija nije ista u svim lokalnim samoupravama niti su svi radovi nužno obuhvaćeni svakim pozivom.
Kako funkcioniše energetska obnova višeporodičnih zgrada?
Za stambene zgrade postoje i modeli finansiranja energetske obnove koji se razlikuju od subvencija za porodične kuće.
Prema informacijama navedenim u originalnom izveštaju, kroz ESCO model razmatra se finansiranje radova na energetskoj rekonstrukciji višeporodičnih zgrada, pri čemu se troškovi ulaganja otplaćuju tokom dužeg perioda kroz predviđeni model naplate.
Za stanare je posebno važno da pre donošenja odluke provere kako se finansira konkretan projekat, koliko traje otplata, da li se menja struktura računa za grejanje i kakve su očekivane uštede nakon završetka radova.
Obuhvat zgrada, način finansiranja i uslovi učešća zavise od konkretnog projekta i njegovih pravila.
Koliko zaista može da se uštedi?
Ne postoji jedinstven procenat uštede koji važi za svaku kuću ili stan. Objekat bez izolacije i sa dotrajalim prozorima ima veći potencijal za smanjenje potrošnje nego zgrada koja već ima kvalitetnu termozaštitu.
Zato se pre ulaganja preporučuje procena energetskog stanja objekta i poređenje troškova različitih radova. Tako domaćinstva mogu da utvrde koje mere imaju najveći efekat i koliko bi vremena moglo biti potrebno da se ulaganje isplati.
Dobra termoizolacija ne doprinosi samo nižim troškovima grejanja. Ona može da poboljša komfor stanovanja, smanji temperaturne razlike između prostorija i pomogne u održavanju prijatnije temperature tokom cele godine.
Za domaćinstva koja žele da smanje račune za energiju, prvi korak je da utvrde gde njihov objekat gubi najviše toplote, a zatim provere koje mere energetske sanacije mogu da finansiraju samostalno ili uz dostupne subvencije.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)