Mnogi ovo ne znaju nakon smrti bliske osobe - zbog ovog poteza možete odgovarati pred zakonom

Osoba koja je za života vlasnika bankovnog računa bila ovlašćena da podiže novac ne može da nastavi da koristi to ovlašćenje nakon njegove smrti. Čak i ako transakcija prođe pre nego što banka sazna za smrt, to samo po sebi ne znači da je podizanje novca bilo zakonito.

U Srbiji je Narodna banka Srbije pojasnila da smrću vlasnika računa prestaju prava i obaveze vlasnika i ovlašćenog lica po računu do utvrđivanja naslednika u ostavinskom postupku. Pored obaveze vraćanja novca, u određenim okolnostima moguće su i krivične posledice.

Šta ako je novac podignut odmah nakon smrti, da li mora da se vrati i može li ovlašćeno lice da odgovara pred sudom? Odgovori zavise od načina podizanja novca, okolnosti slučaja i dokaza.

Da li ovlašćeno lice sme da podigne novac nakon smrti vlasnika računa?

Ne može da se poziva na ranije ovlašćenje kao na osnov za raspolaganje računom nakon smrti vlasnika.

To važi i kada je ovlašćeno lice član porodice, supružnik ili budući naslednik. Ovlašćenje koje je važilo dok je vlasnik bio živ ne daje automatski pravo da se novac podigne i zadrži nakon njegove smrti.

Narodna banka Srbije navodi da se nakon saznanja o smrti vlasnika računa dalje raspolaganje sredstvima onemogućava do okončanja ostavinskog postupka. Naslednici se banci obraćaju na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju.

Da li novac podignut sa računa pokojnika mora da se vrati?

Novac može biti predmet zahteva za vraćanje, ali konkretan pravni osnov i obim obaveze zavise od okolnosti slučaja.

Sredstva koja su pripadala preminulom ulaze u razmatranje njegove zaostavštine. Ako je neko nakon smrti vlasnika neovlašćeno podigao novac, naslednici mogu zahtevati da se utvrdi šta se dogodilo sa sredstvima i, kada za to postoje zakonski uslovi, da se ona vrate ili nadoknadi njihova vrednost.

Član 210. Zakona o obligacionim odnosima uređuje vraćanje imovine stečene bez osnova. Međutim, da li je ta odredba primenljiva na konkretan slučaj i ko ima pravo da zahteva povraćaj mora se proceniti na osnovu činjenica i dokumentacije.

Važno je i da se utvrdi da li je osoba novac samo podigla, da li ga je potrošila za potrebe pokojnika, da li je njime platila sahranu ili je sredstva zadržala za sebe.

Sama činjenica da je osoba bila ovlašćena za račun dok je vlasnik bio živ ne znači da ima pravo da nakon njegove smrti samostalno raspolaže celokupnim novcem.

Može li osoba da krivično odgovara zbog podizanja novca?

Da, u određenim okolnostima moguće su i krivične posledice. Ipak, ne znači da je svako podizanje novca nakon smrti vlasnika automatski isto krivično delo.

Značajan primer predstavlja presuda Vrhovnog suda Srbije Kzz 370/2025 od 8. aprila 2025. godine.

U tom predmetu razmatrano je postupanje osobe koja je bila ovlašćena za raspolaganje novcem na računu supruga. Nakon njegove smrti, nastavila je da podiže novčana sredstva koristeći platnu karticu i poverljive podatke povezane sa njom.

Prema činjeničnom opisu pravnosnažne presude, podignuto je ukupno 113.812,90 dinara. Predmet se odnosio na produženo krivično delo falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica iz člana 243. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je odbio zahtev za zaštitu zakonitosti u delu u kojem je osporavana primena zakona, a u preostalom delu ga je odbacio kao nedozvoljen.

Ova odluka pokazuje da ranije ovlašćenje za račun ne opravdava kasnije korišćenje kartice nakon smrti vlasnika. Ipak, pravna kvalifikacija zavisi od načina na koji je novac podignut, namere, dokaza i ostalih okolnosti konkretnog slučaja.

Da li je dozvoljeno podići novac nekoliko minuta nakon smrti?

Ne postoji opšti period tolerancije tokom kojeg ranije ovlašćenje nastavlja da važi nakon smrti vlasnika računa.

Činjenica da banka još nije evidentirala smrt ili blokirala raspolaganje sredstvima ne znači da ranije ovlašćenje i dalje pruža pravni osnov za podizanje novca.

Međutim, za utvrđivanje eventualne krivične odgovornosti mogu biti značajni i drugi elementi, poput toga da li je osoba znala za smrt vlasnika, kako je transakcija izvršena, da li je korišćena kartica i da li je postojala namera da se pribavi protivpravna imovinska korist.

Zato je važno razlikovati prestanak ovlašćenja od pitanja da li su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi za krivičnu odgovornost.

Šta ako je novac potrošen na sahranu ili račune pokojnika?

Plaćanje sahrane, računa ili drugih opravdanih troškova može biti važno za procenu konkretnog slučaja, ali samo po sebi ne znači da je način na koji je novac podignut bio zakonit.

Ako je novac već podignut, korisno je sačuvati račune, potvrde o plaćanju, bankovne izvode i drugu dokumentaciju koja pokazuje na šta su sredstva potrošena.

Ako se naslednici slažu da se određeni troškovi priznaju, njihov obračun treba urediti na odgovarajući pravni način. Ako postoji spor, pitanje povraćaja i eventualnog priznavanja troškova treba rešavati uz pravni savet, a ne pretpostaviti da je podizanje bilo dozvoljeno zato što je novac iskorišćen za opravdanu svrhu.

Šta naslednici treba da urade kada vlasnik računa premine?

Ako je vlasnik bankovnog računa preminuo, preporučljivo je da naslednici preduzmu sledeće korake:

• Obaveste banku o smrti i dostave dokumentaciju koju banka zatraži.
• Ne koriste karticu, PIN ili elektronsko bankarstvo preminulog za nove transakcije.
• Sačuvaju izvode i dokumentaciju ako postoji sumnja da je novac podignut nakon smrti.
• U ostavinskom postupku utvrde ko su naslednici i koja imovina ulazi u zaostavštinu.
• Nakon pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju obrate se banci radi raspolaganja nasleđenim sredstvima i, ako je potrebno, gašenja računa.

Prema informacijama Narodne banke Srbije, zakonski naslednici mogu podneti zahtev za gašenje računa na osnovu rešenja o nasleđivanju.

Šta ako je ovlašćeno lice ujedno naslednik?

Ni činjenica da je ovlašćeno lice supružnik, dete ili drugi zakonski naslednik ne daje mu automatsko pravo da unapred podigne celokupan novac sa računa.

Pravo na nasledstvo utvrđuje se u ostavinskom postupku. Ako je novac podignut pre nego što su naslednici utvrđeni, može se otvoriti pitanje njegove evidencije, vraćanja u zaostavštinu i obračuna naslednih delova.

Ako se ostali naslednici protive takvom postupanju, mogu potražiti pravnu zaštitu. Za procenu je važno utvrditi iznos, datum transakcije, način podizanja, namenu novca i dokumentaciju koja postoji.

Zaključak: ovlašćenje prestaje smrću vlasnika

U Srbiji ranije ovlašćenje za raspolaganje bankovnim računom ne predstavlja osnov za nastavak podizanja novca nakon smrti vlasnika. U zavisnosti od okolnosti, može postojati obaveza vraćanja sredstava, a u pojedinim slučajevima i krivična odgovornost.

Presuda Vrhovnog suda Kzz 370/2025 pokazuje zašto je važno razlikovati ranije ovlašćenje od postupanja nakon smrti vlasnika. Ipak, odgovornost se ne može utvrditi samo na osnovu činjenice da je novac podignut: moraju se oceniti način izvršenja, namera i svi relevantni dokazi.

Ovaj tekst pruža opšte informacije o propisima u Srbiji i ne predstavlja individualni pravni savet. U konkretnom slučaju, naročito ako je novac već podignut ili postoji spor među naslednicima, potrebno je da advokat pregleda dokumentaciju i okolnosti transakcije.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: