U Šumadiji još nema setve pšenice, a razlog je ozbiljan - ratari čekaju novu kišu

Setva pšenice u Šumadiji još nije počela jer je zemljištu i posle nedavnih padavina potrebno više vlage. Poljoprivrednici očekuju da bi traktori u njive mogli da uđu krajem oktobra ili početkom novembra, dok stručnjaci upozoravaju da bi nedostatak kiše mogao da oteža ovogodišnje jesenje radove, piše RTV.

Visoke temperature tokom leta i dug period bez ozbiljnijih padavina ostavili su posledice na poljoprivrednom zemljištu u Šumadiji. Iako je kiša padala pre nekoliko dana, vlage u zemljištu i dalje nema dovoljno za početak setve pšenice na brojnim parcelama.

Zbog toga ratari čekaju povoljnije uslove, a početak setve očekuje se krajem oktobra ili početkom novembra, ukoliko bude dovoljno padavina.

Blagoje Kovačević, zamenik direktora Centra za strna žita i razvoj sela u Kragujevcu, kaže da se ozbiljniji početak setve ne očekuje u narednih nekoliko dana.

„Setva nije krenula i neće krenuti sigurno još par nedelja, dve nedelje najmanje. Ova kiša koja je pala dala je maksimalno 15 mililitara po kvadratnom metru, što je malo, i u poslednja dva meseca nije ni bilo ozbiljne kiše, tako da će biti problema u setvi ove godine“, rekao je Kovačević.

On je dodao da setva u Šumadiji tradicionalno počinje kasnije nego u Vojvodini, gde poljoprivrednici obično ranije ulaze u njive.

Zašto je pšenica sve važnija za ratare u Šumadiji?

U uslovima sve češćih sušnih perioda, proizvođači u Šumadiji povećavaju površine pod strnim žitima, jer se ove kulture u pojedinim godinama pokazuju kao pouzdaniji izbor od kukuruza.

Iskustva iz prethodnih sezona pokazuju da prinosi strnih žita mogu biti stabilniji kada nedostaje vlage, dok kod kukuruza razlike između povoljnih i nepovoljnih godina mogu biti znatno veće.

„Strna žita se provuku, poslednje tri godine je bilo tako i prinosi su negde bili na nivou. Ono što mi ovde kažemo, jedan ar jedan džak, to je pet tona po hektaru i to je otprilike prosek za dobre domaćine, posebno ako pričamo u odnosu na kukuruz“, objasnio je Kovačević.

Prema njegovim rečima, ove godine sličan problem sa prinosima pogodio je i suncokret na ovom području.

Zbog toga se pšenica i druga strna žita sve više posmatraju kao važan deo proizvodnje u regionu, posebno na parcelama na kojima nedostatak padavina često ograničava prinose drugih kultura.

Sorte pšenice i otpornost na sušu

Izbor sorte jedan je od faktora koji mogu da utiču na uspeh proizvodnje. Ipak, stručnjaci ukazuju da sama sorta ne može da nadoknadi nedostatak vlage u zemljištu.

Kamenko Bratković, naučni saradnik Centra za strna žita i razvoj sela, ističe da su mogućnosti poljoprivrednika u izboru kultura u ovom delu Srbije ograničene.

„Mi osim strnih žita i kukuruza nemamo šta drugo da sejemo. Dobro, tu je suncokret u manjem obimu i soja, ni oni nisu otporni na sušu. Mnogi komentarišu da bi trebalo da sejemo više sirka, ali problem je i tržište – šta da radimo sa tim sirkom? Tako da su strna žita jednostavno najbolja od svih“, rekao je Bratković.

On je naglasio da su prinosi strnih žita u sušnim godinama pokazali manja odstupanja nego prinosi kukuruza, što je važno za proizvođače koji nastoje da smanje rizik u proizvodnji.

Prema njegovim rečima, domaće sorte razvijane su za uslove koji vladaju u Srbiji, uključujući visoke temperature i nedostatak padavina, uz otpornost na određene bolesti i štetočine.

Ipak, otpornost sorte ne znači da su prinosi zagarantovani. Pravovremena setva, stanje zemljišta, izbor semena i vremenski uslovi tokom vegetacije ostaju važni faktori za konačan rezultat.

Centar za strna žita u Kragujevcu ima tradiciju dugu 128 godina

Centar za strna žita i razvoj sela u Kragujevcu ima tradiciju dugu 128 godina, a njegov sortiment poznat je poljoprivrednim proizvođačima širom Srbije.

Iako danas radi u manjem obimu, ova ustanova nastavlja da se bavi strnim žitima i sortama namenjenim proizvodnim uslovima u Srbiji.

Za poljoprivrednike u Šumadiji, gde nedostatak padavina često otežava proizvodnju, izbor odgovarajuće sorte i prilagođavanje agrotehnike lokalnim uslovima imaju poseban značaj.

Kada bi mogla da počne setva pšenice u Šumadiji?

Početak setve zavisiće pre svega od novih padavina i količine vlage koja će dospeti u zemljište. Prema procenama sagovornika, ulazak traktora u njive očekuje se krajem oktobra ili početkom novembra, ali će konkretan termin zavisiti od vremenskih prilika i stanja na parcelama.

Ratari zato prate prognozu i čekaju uslove koji će omogućiti kvalitetnu pripremu zemljišta i setvu.

Nedostatak kiše ponovo je otvorio pitanje stabilnosti poljoprivredne proizvodnje u Šumadiji. U takvim okolnostima strna žita ostaju važna kultura za proizvođače, ali će ovogodišnji početak setve zavisiti od toga da li će naredni period doneti dovoljno padavina.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.