VIŠE SREĆE NEGO PAMETI Evropske kompanije sele proizvodnju iz Kine na zapadni Balkan

BizPortal | 17:05 | 06.06.22 Biz info

Nedavno istraživanje nemačkih poslodavaca prepoznalo je zemlje zapadnog Balkana kao poželjne destinacije za ulaganja.

Shutterstock

Svetski problemi sa trgovinom i transportom, izazvani pandemijom covida-19, preoblikuju ekonomske trendove. Lanci snabdevanja su poremećeni, transport je postao skuplji i sporiji, a sve to stvara nestašice i rastu cene u Evropi.

Stoga se razmatra koncept nearshoringa, vraćanja proizvodnje sa Dalekog istoka, posebno Kine i Indije, na lokacije bliže zapadnoj Evropi. Jedna od tih lokacija je Zapadni Balkan, a u širem smislu i Hrvatska može imati koristi od takvog razvoja događaja.

Kompanije iz BiH, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Kosova i Albanije svoju priliku vide u vraćanju proizvodnje u Evropu, posebno u zemlje sa niskim troškovima rada. Već je vidljiv drastičan porast porudžbina iz zapadne Evrope, piše portal Index.hr.

Nemci zamenjuju Kinu zapadnim Balkanom

Kompanija GS-TMT u njemačkom vlasništvu iz Travnika u BiH planira otvaranje nove fabrike zbog sve veće potražnje za električnim biciklima i autodijelovima iz Nemačke i Austrije. Novi pogon biće otvoren u opštini Prozor-Rama, a trebalo bi da zaposli stotinu radnika. Paradoksalno, za zemlju u kojoj je stopa nezaposlenosti veća od 30 odsto, pronalaženje radne snage biće veliki problem.

GS-TMT, koji zapošljava 462 radnika, pao je za 16 procenata u 2020. tokom pandemije koronavirusa, ali je prošle godine porastao za 32 odsto i očekuje se da će porasti za još 42 procenata u 2022., sa procenjenim prihodima od preko 60 miliona bosanskih maraka (32,4 miliona dolara), rekla je Rojtersu direktorka kompanije Snježana Kopruner.

-Razlog povećanja naših prihoda je to što smo preuzeli proizvodnju dela robe koja se proizvodi u Kini – dodala je ona.

Nedavno istraživanje nemačkih poslodavaca pokazalo je zapadni Balkan, uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, severnu Makedoniju i Srbiju, kao poželjne destinacije za ulaganja zbog niskih troškova rada, poreza i geografske lokacije, rekla je Sofija Kluge iz Nemačko-srpske Privredne komore.

Dodaje da su nemački poslodavci, dok su kao izazove naveli infrastrukturu, upravljanje i političku nestabilnost, istakli i takozvanu „kulturnu blizinu” i svoje pozitivno iskustvo sa radnicima iz regiona.

Rast izvoza iz Srbije

Ovaj primer je deo šireg trenda koji traje od 2021. godine, o čemu svedoče brojke. Vrednost izvoza iz BiH u 2021. godini bila je skoro za petinu veća nego 2019. godine, a pokrivenost uvoza izvozom porasla je sa 58,9 procenata na 66,1 odsto.

U istom periodu izvoz iz Srbije je rastao sličnim intenzitetom, a pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 73,5 odsto na 75,6 odsto. Albanski izvoz je takođe rastao sličnom stopom, iako je i uvoz naglo porastao, ostavljajući uvoz pokriven sa oko 46 procenata. Izvoz Severne Makedonije u 2021. je takođe veći nego u 2019. godini, iako je rast bio manji nego u Srbiji, BiH i Albaniji.

I Hrvatska ima koristi

Hrvatska takođe ima koristi od trenda skraćivanja puteva isporuke i vraćanja proizvodnje u Evropu. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku za vanjsku trgovinu Republike Hrvatske, ukupan izvoz u 2021. godini iznosio je 143,7 milijardi kuna, odnosno 19,1 milijardu evra, što je 27,34 odsto više nego 2019. godine, izraženo u kunama.

Ovo su fantastični rezultati hrvatske privrede, čak i nešto bolji od rezultata BiH i Srbije. Još važnija je činjenica da izvoz raste mnogo brže od uvoza, a posebno je pokrivenost uvoza izvozom porasla na 67,5 odsto, u odnosu na 2019. godinu kada je iznosila 60,9 odsto. Ovo se nije dogodilo od ranih 90-ih, tako da je to zaista istorijski rezultat.

U aprilu ove godine austrijski mediji objavili su da je proizvođač delova za avione FACC izgradio novu fabriku u Jakovlju, mestu u blizini Zagreba. Investicija iznosi 12,5 miliona evra i najveća je grinfild investicija ove kompanije van Austrije. Razlog za otvaranje fabrike bio je „ogromni“ rast tražnje, zbog čega nova fabrika planira proširenje.

Čak i industrije u kojima Hrvatska odavno nije konkurentna i interesantna odjednom postaju interesantne. Italijanska ABS grupa, vlasnik bivše Željezare Sisak, najavila je ulaganje od 200 miliona eura u izgradnju nove valjaonice. Ceo investicioni ciklus trebalo bi da iznosi 400 miliona evra. Slovenačka Iskra je 2021. godine kupila hrvatskog proizvođača električnih kablova Elku i uložila sedam miliona evra u digitalizaciju i proizvodnju.

U tom periodu Hrvatska nije napravila značajnije strukturne promene koje bi objasnile tako visok rast izvoza i talas investicija. Jedino objašnjenje je da su ove promene posledica šireg trenda vraćanja proizvodnje iz daleke Azije u regione bliže zapadnoj Evropi.

Premeštanje proizvodnje i nabavke iz udaljenih zemalja u geografski bliže zemlje

Gruba podela sveta je da su najbogatija tržišta u Evropi i SAD, a veliki deo proizvodnje je u Kini, neformalnoj „svetskoj fabrici“. Ovo je rezultat ofšor trenda, premeštanja proizvodnje sa Zapada, gde je radna snaga skupa, na Istok, gde je radna snaga jeftinija.

Osim azijskih zemalja kao što su Kina, Indija, Vijetnam, Bangladeš, Indonezija, itd., ovo uključuje svaku investiciju iz SAD i Zapadne Evrope u manje razvijenu zemlju sa relativno niskim platama, gde god da se ona geografski nalazi. Većina njih je daleko od SAD i zapadne Evrope, pa je transport dugotrajan. To nije bio problem sve dok svetska trgovinska mreža nije funkcionisala gotovo savršeno, do izbijanja pandemije covida-19.

Trend je globalan, sprovodi se decenijama i svi su imali koristi od toga. Zapad je dobijao jeftinije proizvode, što je odgovaralo potrošačima, a zemlje koje su primale ofšoring dobijale su poslove, podizanje standarda, transfer tehnologije i dodatne prihode od poreza, koncesija i zakupnina.

Neke zemlje su bile veoma uspešne u iskorišćavanju procesa prelaska sa tržišta, kao što su Kina, Tajvan, Južna Koreja, Čile, Irska i Izrael, dok su druge bile manje uspešne, kao što su skoro sve afričke zemlje. Ali čak i u Africi, “offshoring“ je imao pozitivan uticaj.

Ko će najviše profitirati?

Dolaskom pandemije covida-19, pritisak na svetsku trgovinu postaje ogroman. Zatvaranja, prisilne promene u kupovnim navikama, ograničenja kretanja i putovanja, granične kontrole, nepredvidivost državne politike i razne zabrane dovode do rastezanja trgovačkih puteva. Trgovina je sve teža, a transport robe, posebno pomorski, od kojeg zavisi svetska trgovina, poskupljuje.

Iako su dve godine pandemije bile intenzivan test otpornosti, fleksibilnosti i snage svetske trgovine, situacija se poboljšala do dva događaja; rat u Ukrajini i zatvaranje u Kini. Zapadne kompanije su već mislile da su podložne velikim šokovima i da bi barem deo svoje proizvodnje trebalo da približe glavnim tržištima, SAD i Zapadnoj Evropi.

Višedecenijski proces “offshoringa“, u kojem su kompanije preselile proizvodnju i nabavku u udaljene zemlje u kojima je radna snaga jeftina, privodi se kraju i počinje proces “nearshoringa“, u kojem američke i zapadnoevropske kompanije traže zemlje koje su relativno blizu glavnim tržištima, ali ipak dovoljno daleko da su plate radnika niže nego u njihovim matičnim zemljama.

Zemlje regiona treba da iskoriste priliku za ekonomski rast

Ovo je posebno tačno u kontekstu Rusije, koja možda nije bila tako popularna destinacija bez deljenja kao Kina i Indija, ali je i dalje važna lokacija za mnoge kompanije. Sada mnoge kompanije napuštaju Rusiju, napuštaju i prodaju proizvodne pogone. A za sve te pogone je potrebna alternativna lokacija.

Hrvatska treba na najbolji način iskoristiti najnoviji globalni ekonomski trend približavanja. Oni koji bolje iskoriste talas industrijskog povratka na Balkan – manje razvijene članice Evropske unije (poput Hrvatske) i druge lokacije koje su geografski bliske Evropi – biće bliže standardu najrazvijenijih delova sveta.

Hrvatska u tom pogledu ima prednosti i mane. Članica je EU i, u poređenju sa Zapadnim Balkanom, relativno uređena zemlja, deo je zajedničkog tržišta EU i nema trgovinskih barijera za izvoz/uvoz, i ima sličnije institucije zemljama iz kojih ti investitori dolaze od svojih konkurenata na Zapadnom Balkanu. S druge strane, nema toliko jeftinu cenu rada jer je prosečna plata daleko veća (i do dvostruko).

Hrvatska, čini se, ima više sreće nego pameti i prilika za ekonomski rast joj pada u ruke. Ovo važi i za zemlje zapadnog Balkana koje nisu članice EU. Pitanje je samo ko će umeti bolje da iskoristi priliku.