SRLJAJU SVE DUBLJE I DUBLJE Crnogorci traže veće plate, građani izgleda traže nemoguće od Vlade

Premijer Dritan Abazović i ministar finansija Aleksandar Damjanović najavili su, između ostalog, da će ukupna socijalna davanja biti uvećana za 45 miliona evra, 35 miliona je namenjeno za povećanje penzija, a 67 miliona za povećanje plata u javnom sektoru.

-Vlada je predvidela rast zarada u javnom sektoru koji će pratiti stopu inflacije-poručio je Damjanović. Godišnja inflacija u Crnoj Gori, po poslednjim podacima, iznosi skoro 17 odsto.

Prosvetari ne isključuju ni štrajk

Sindikati u javnom sektoru traže povećanja i do 45 odsto. Najveći od njih, Sindikat prosvete i Sindikat uprave i pravosuđa, spremni su da se to sprovede u etapama, u naredne dve godine, ali očekuju da prvo povećanje plata od Nove godine bude značajno.

Iz uprave i pravosuđa poručuju da to mora biti minimum 25 odsto dok je ministar finansija prosvetarima ponudio 20 odsto od 1. januara, ali nije precizirao dalje povišice tokom 2024. i 2025. godine. Sindikat prosvete čeka konačan paket pa će onda odlučiti šta će raditi.

-Vlada je predložila da se to uvećanje izvrši iz dva ili tri puta u naredne dve godine i u Sindikatu smatramo da to nije ponuda koju bi trebalo na prvu loptu odbiti. Kad dobijemo konkretnu ponudu, mi ćemo se izjasniti-kaže predsednik tog sindikata Radomir Božović za DW.

Damjanović je najavio da će se rezultati pregovora znati ove sedmice. Ako ne budu zadovoljni, Božović najavljuje rezervni plan.

-U slučaju da procenimo da ponuda nije dobra, idemo na druge oblike sindikalnog delovanja. Da li će to biti protesti, štrajk ili totalna obustava nastave, odlučiće Glavni odbor sindikata- kaže Božović. Deo prosvetnih radnika prethodnih dana je poručio da neće prihvatiti ništa manje od 45 odsto povećanja odmah.

Osim prosvetara, javne uprave i pravosuđa, veće plate traže i policajci, vatrogasci, zaposleni u socijalnim ustanovama kao i neakademsko osoblje državnog Univerziteta. I o tim procentima se pregovara.

Nastavlja se zaduživanje države

Da bi se ispunio ambiciozni budžet i našle pare za sva ova povećanja, Vlada će morati znatno da se zaduži. Kažu da će budžetu faliti preko 700 miliona evra, a prema njihovim projekcijama, Crna Gora će do 2025. godine pozajmiti čak 2,5 milijardi evra jer će u tom periodu imati 1,2 milijarde deficita odnosno budžetske rupe koju treba popuniti.

Ekonomski analitičar Zarija Pejović za DW kaže da će, ako se usvoji ovakav budžet, više od pola BDP-a Crne Gore ići na javnu potrošnju.

-Doći će do značajnog rasta javne potrošnje i postavlja se pitanje održivosti tog budžeta i da li je to u redu- kaže Pejović.

-Kad jednom povećate plate, teško da ih kasnije možete smanjiti, jer će to naići na žestok otpor. Zbog toga imam zebnju oko ovog predloga- podvlači Pejović.

Sindikalac Božović, s druge strane, poručuje da ne traže povećanje iz hira ili obesti već smatra da su zahtevi opravdani.

-Godinama su plate prosvetnih radnika ispod proseka na nivou države, krajnje je vreme da se to promeni. Takođe, razlog je i galopirajuća inflacija ove godine gde su nam osnovne životne namirnice poskupele od 50 do 100 odsto- podseća čelnik sindikata.

Minulog leta je Skupština Crne Gore usvojila zakon kojim su plate univerzitetskim profesorima i lekarima povećane i do 65 odsto.

-Tako da je njihov koeficijent, pomoću kojeg se obračunava zarada, čak tri puta veći u odnosu na profesore iz osnovne i srednje škole. Tu je nastao nesklad i došlo je do ogromnog jaza u društvu- tvrdi Božović.

Populistička trka?

Ekonomski analitičar Pejović, pak, smatra da se ovde radi o trci aktuelne Vlade koju predvode Ujedinjena reformska akcija (URA) premijera Abazovića i Socijalistička narodna partija (SNP) iz koje dolazi Damjanović, sa pokretom „Evropa sad“ bivšeg ministra finansija Milojka Spajića.

Spajić je početkom godine povećao minimalnu zaradu u Crnoj Gori sa 250 na 450 evra, a prosečnu sa oko 520 na više od 700. Povećanje je sprovedeno tako što su poslodavcima ukinuti doprinosi na zdravstveno osiguranje, a oni su bili dužni da za taj iznos povećaju plate radnicima.

Na krilima toga, Spajićev pokret je na nedavnim lokalnim izborima u Crnoj Gori ostvario odlične rezultate i imaće novog gradonačelnika Podgorice. Spajić je, inače, oštro kritikovao predlog novog budžeta. Iako pozdravlja plan da se povećaju plate, penzije i socijalna davanja, tvrdi da je „put do pakla popločan dobrim namerama“ pa smatra da ovaj budžet može srušiti državu.

-Na delu je politička trka oko povećanja plata sa ‘Evropom sad’ ali zarade se ne povećavaju administrativnim merama. Plate treba da rastu kada imate veću produktivnost i jaku ekonomiju- kaže Pejović.

I njega brine najavljeno veliko zaduživanje, a podseća da se javni dug Crne Gore od nezavisnosti povećao šest puta.

-Smatram da nije korektno uvećavati javni dug povećavanjem izdvajanja za plate i penzije. U redu je jedino ako se zadužujete za kapitalne ili infrastrukturne projekte koji treba da donesu novu vrednost- kaže Pejović.

Ministar Damjanović nije isključio ni mogući aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), u slučaju teških poremećaja naredne godine. Tvrdi i da uslovi MMF-a nisu više restriktivni kao nekada. Pejović, pak, smatra da se Crna Gora već 15 godina primiče „grčkom scenariju duga“ jer stalno ima budžetski deficit.

-To donosi rizik aranžmana sa MMF-om, koji može doneti oštre rezove. U zemljama u kojima se to desilo, poput Grčke, to je bilo traumatično iskustvo-zaključuje Pejović.