HRVATI SU PRIZNALI – KAKVE CRNE SANKCIJE? Izvezli su više robe u Rusiju za devet meseci rata u Ukrajini nego ikada pre

BizPortal/S. S. | 14:27 | 08.02.23 Biz info

Robna razmena između Evropljana i Rusa teče odlično.

Foto: Shutterstock

Od početka rata u Ukrajini, a onda i pratećih sankcija koje je Evropska unija nametala Rusiji, bilo je mnogo „rupa” i to pre svega u nabavci energenata i robe iz ruskih izvora. I ranije je pisano da je mnoštvo država EU povećalo uvoz iz Rusije, a u tome se posebno isticala Hrvatska, što se sada, još preciznije, može pročitati i u hrvatskim medijima. Znalo se i za njih da su povećali uvoz, ali sada je precizno navedeno da je u pitanju roba u vrednosti od 470 miliona evra, što je za značajnih 68 odsto više u odnosu na 2021. godinu.

Hrvatski Tportal je pored ovog podatka, a pozivajući se na analizu ruskih RIA Novosti, preneo i da je izvoz iz Hrvatske u Moskvu iznosio celih 18,4 miliona evra, što je, opet, 60 odsto više nego u 2021. godini.

– Hrvatska je u Rusiju prošle godine, između ostalog, najviše izvozila lekove, preparate za brijanje i ličnu higijenu, grejna tela i kalupe za staklo – piše Tportal, koristeći podatke tamošnje Hrvatske gospodarske komore. Još zanimljivije to šta je Hrvatska uvozila, sve pod okriljem sankcija – u pitanju su naftni derivati i ulja, prirodni gas, aluminijum, ugalj, brikete, i druge vrste čvrstih goriva. Dakle, uglavnom roba koja bi najviše trebalo da bude pogođena evropskim sankcijama.

Isti hrvatski portal podseća da je Hrvatska dobila izuzeće iz šestog paketa sankcija za vakuumsko gasno ulje, i to za potrebe riječke rafinerije nafte. Hrvati, zahvaljujući tome, imaju dozvolu da uvoze pomenuto ulje iz Rusije, ukoliko ne mogu da nađu alternativu.

U svetlu tih činjenica, posebno licemerno deluje to što je država Hrvatska u okviru prethodnog, petog paketa sankcija protiv Rusije, insistirala da i Srbija bude uključena u sankcije koje se tiču uvoza nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF). Evropska unija je to i prihvatila, pa je početkom decembra prošle godine sirova ruska nafta prestala da teče prema našoj zemlji preko JANAF-a. Na sreću, to nije nanelo veću štetu, jer je Srbija i ranije nabavljala „crno zlato” iz više izvora (Kazastan, Irak). I dodatno je ojačala energetske veze sa Mađarskom, sa kojom je planirana još jača saradnja u razmeni i protoku energenata. Štaviše, povodom toga je juče u poseti Srbiji bio i Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, kako bi se dogovorio o radu na projektu gradnje naftovoda prema Mađarskoj. Dakle, cilj da se ošteti Srbija, to jest, ubacio u sankcije protiv Rusije, iako to nije želela (a nije ni članica EU) je promašio metu, ali je dovoljno da ostavi gorak ukus i bespotrebno naruši odnose dvaju zemalja.

Inače, Tportal prenosi i da je prema podacima Eurostata vrednost uvoza iz Rusije za celu Evropu porasla za 34 odsto za prvih 11 meseci prošle godine, dok je izvoz pao za 36,7 odsto, čime je povećan deficit zemalja EU. Takođe, četiri članice evrozone su izvozile više u Rusiju od ostalih članica – to su Hrvatska, Slovenija, Irska i Latvija.

Hrvatski medij podseća i ta to da, što se tiče gasa, nema stvarnih sankcija na uvoz, dok su isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa (TNG) u Evropu bile veće 2022. nego 2021. godine.