HRVATI PARAMA MAME BALKANCE DA RADE Na leto ih čeka ozbiljan nedostatak radne snage, ugostitelje i građevince skoro da nemaju

Bizportal | 12:00 | 27.01.23 Biz info

Prošle godine su premašili brojku od 100.000 radnih dozvola za strane radnike.

Pixabay

Dok je prosečna isplaćena neto plata po zaposlenom u Hrvatskoj u novembru prošle godine iznosila 1.038 evra, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u isto vreme je bila znatno niža u zemljama u okruženju.

Poređenja radi, u Bosni i Hercegovini je u novembru 2022. godine prosječna plata iznosila 599 evra, prosečna plata bez poreza i doprinosa za oktobar 2022. godine u Srbiji iznosila je 641 evro, u Crnoj Gori, prema pokazateljima Uprave za statistiku, prosečna plata bez poreza i doprinosa u novembru prošle godine iznosila je 721 evro.

S druge strane, ako se Hrvatska poredi sa ostalim zemljama Evropske unije, Hrvatska je pre godinu dana bila na samom dnu liste prosečnih primanja u Uniji sa prosečnom mesečnom platom od 935,44 evra. Iza nje su samo Mađarska, Rumunija, Poljska, Grčka i Slovačka, pokazuju podaci Evrostata.

Prosečna neto godišnja plata zaposlenih koji su radili puno radno vreme u Evropskoj uniji 2021. godine iznosila je 33.500 evra, višestruko više od 11.225 evra koliko bi prosečni radnik mogao da zaradi u Hrvatskoj za godinu dana, pokazuju merenja Eurostata.

Na samom vrhu najviših prosečnih plata u EU za 2021. bio je Luksemburg sa 72.200 evra godišnje.

Zašto je Hrvatska privlačna balkanskim radnicima?

Međutim, i sa tako niskim standardom za mogućnosti Evropske unije, najvećeg prostora na svetu gde vladaju liberalno-demokratska načela, Hrvatska je postala odlična prilika za građane iz susednih zemalja.

Prema proračunima agencije PickJobs, Hrvatska je 2022. godine premašila brojku od 100.000 radnih dozvola za strane radnike.

Većina njih su radnici iz susedne Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije. Prednjače radnici u turizmu i ugostiteljstvu, radnici u građevinarstvu, prenosi Aljazeera.

Od sticanja nezavisnosti 1991. godine, bivša jugoslovenska republika je prošla kroz težak ratni period, kao i tranziciju iz socijalizma u parlamentarnu demokratiju obeleženu korupcijom, nepotizmom, lošom privatizacijom…

Ipak, i pored svih teškoća, uspela je da ostvari sve svoje spoljnopolitičke ciljeve: članica je NATO-a od 2009. godine – najveće vojne alijanse na svetu, od 2013. godine članica je Evropske unije, a od 1. januara 2023. članica Šengena i evrozon