„PRIPREMITE SE – TEK SLEDI PAKAO” Svet će se sočiti sa nestašicom pšenice kakvu ne pamti

BizPortal/Agroklub | 09:39 | 25.03.22 Biz info

Varljivo proleće, neizvesna jesen.

pixabay.com/Hans

Polovina afričkog uvoza pšenice dolazi iz Ukrajine i Rusije, koja je takođe veliki izvoznik đubriva. Dejvid Bislei, izvršni direktor WFP-a upozorava na politički haos i neviđenu migracionu krizu.

Južne oblasti Ukrajine, Odeška i Mikolajivska prve su započele kampanju prolećne setve, izvestilo je tamošnje Ministarstvo agrarne politike i hrane ove nedelje.

– Do 22. marta zasejano je 30.000 ha jarog ječma od planiranih 750.000 ha. Poljoprivrednici Mikolajivske oblasti nastavljaju sa primenom đubriva za ozime useve. Počeli su da seju i grašak – poručili su. Tamo ratari imaju 70 odsto potrebnih količina semena, a u Odeškoj 80 odsto semena, 62 odsto sredstava za zaštitu bilja i 46 odsto potrebnog goriva.

Za sada se poslovi provode na dva odsto teritorije Ukrajine, jer je vreme postalo povoljnije, piše apk-inform. Ratari su prilično dobro pripremljeni za terenske radove, rekao je zamenik ministra poljoprivredne politike i hrane Ukrajine Taraš Visocki dodavši da su spremni i oni širom zemlje čija teritorija nije zahvaćen ratom, piše Agroklub.

– Ukrajina ima oko 30 miliona hektara obradivih površina. Deo njih je miniran. Međutim, ovo područje nije kritično za kampanju setve i osiguravanje prehrambene sigurnosti Ukrajine i zemalja zavisnih od uvoza – zaključio je.

Daleko od dobre situacije

Iako ove vesti deluju optimistično, izjava ministra agrarne politike i hrane, Romana Leščenka za reuters nije ni malo utešna. Kako kaže, površina pod setvom prolećnih useva bi se u toj zemlji mogla više nego prepoloviti, sa prošlogodišnjih 15 na oko sedam miliona hektara. Na primer, očekuje do 3,3 mil. ha kukuruza u odnosnu na 5,4 mil. ha u 2021.

Ministarstvo je pozvalo ratare da seju više jare pšenice, ječma, heljde, ovsa i prosa. Nije dao prognozu za ove kulture, ali je rekao da bi preterano suvo vreme moglo uticati na setvu.

Kada je reč o ozimoj pšenici, nje je posejano na 6,5 miliona hektara, ali je moguće da će požnjeveno biti tek sa oko četiri miliona hektara zbog rata koji se odvija u mnogim ukrajinskim regijama.

Očekuju se i upola manje površine pod suncokretom, po čijoj je proizvodnji Ukrajina najveća u svetu, prenosi farmpolicynews. Isto je i s drugim uljaricama pod kojima bi moglo biti zasejano oko 3,5 do četiri miliona hektara, što je pad u odnosu na 6,8 miliona prošle godine.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je u utorak italijanskom parlamentu da bi ruski napad na Ukrajinu mogao izazvati glad u zemljama širom sveta. Kako smo pisali, iz te je zemlje trenutno zaustavljen izvoz žitarica, što znači da će se svet, ako se rat nastavi, suočiti sa nedostatkom od šest miliona tona ukrajinske pšenice i 15 miliona tona kukuruza. Budući da je obustavljen i izvoz iz Rusije, iz nje neće biti isporučeno oko osam miliona tona žitarica.

„Samo se pripremite…”

Na ozbiljnu nestašicu i glad upozorava i Dejvid Bisli, izvršni direktor Svetskog programa za hranu (WFP) koji je za Politico izjavio kako će ova situacija gurnuti najsiromašnije i glađu najopustošenije regije u politički haos i stvoriti neviđenu migracionu krizu.

Polovina afričkog uvoza pšenice dolazi iz Ukrajine i Rusije, koja je takođe veliki izvoznik đubriva. Što se tiče Ukrajine, njen izvoz je zaustavljen, a njena sposobnost da ove godine nastavi uzgoj hrane visi o koncu. Prelomna tačka će doći na jesen, rekao je Bisli, kada će se verovatno osetiti puni uticaj prekida rata.

– Ako mislite da sada imamo pakao na zemlji, samo se pripremite – upozorio je.

– Ako ne budemo brinuli o severnoj Africi, severna Afrika će doći u Evropu. Ako ne budemo brinuli o Bliskom istoku, Bliski istok će doći u Evropu.

Istakao je da WFP ima manjak od osam milijardi dolara zbog inflacije uzrokovane pandemijom Covida, klimatskim šokovima i nerešenim ratovima. Ova organizacija koja je dobitnik Nobelove nagrade za mir 2020. zavisi od donacija vlada i privatnih donatora. Bisli smatra kako one treba da se povećaju da bi se sačuvao mir u svetu, a zbog čega je u hitnoj misiji prikupljanja sredstava u Briselu, gde je u utorak razgovarao sa dvojicom poverenika EU.

Ako se kriza s hranom izmakne kontroli i svet se suoči sa kritičnim nedostatkom snabdevanja, bogati Zapad neće biti pošteđen političkih nemira, zaključuje Eddy Wax, novinar portala Politico.