POVEĆAN IZVOZ SIROVOG DRVETA, ALI I GOTOVIH PROIZVODA OD DRVETA Za hrastom i četinarima najveća potražnja

BizPortal/RTS | 09:59 | 10.03.22 Biz info

Izvoz drvne industrije prošle godine bio 1,4 milijarde evra.

pixabay.com/PublicDomainPictures

Drvna industrija pokazala se kao jedna od onih koja se najbrže razvija, što zbog potražnje tržišta što zbog kvaliteta. Prošle godine je znatno povećan izvoz drveta. Izvoz sirovog hrasta i četinara je bio dvostruko veći nego 2020. godine. Izvoz nameštaja od drveta povećan je za 20 odsto. Međutim, povećan izvoz balvana odrazio se i na domaću industriju prerade drveta, a slično je i u Evropskoj uniji. Najveći uvoznik drveta je Kina koja je i najveći izvoznik gotovih proizvoda od drveta.

Izvoz drvne industrije u prošloj godini bio je 1,4 milijarde evra. U ukupnom izvozu učestvuje sa 6,5 procenata. Izvozi se nameštaj i drvo kao sirovina, najviše hrast i četinari.

– Kada se dosta toga izvozi onda cena na unutrašnjem tržištu je skuplja za njih jer je manja ponuda jednostavno zbog toga što se dosta izveze. Iz tog razloga oni imaju veće troškove nabavke sirovine za svoju proizvodnju pre svega nameštaj – ističe Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Nameštaj od drveta najviše se izvozi u zemlje bivše Jugoslavije i EU, a Kina je najveći kupac neprerađenog drveta.

– Postavlja se pitanje zašto se ne sprovodi državna politika koja je usmerena na to da se sva naša sirovina vezana za drvnu masu ne ustupi našim kompanijama koje su sposobne da proizvedu vrhunski nameštaj i osvoje najveću moguću dobit za čitavu našu zemlju i društvo – kaže profesor Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta.

Potražnja za drvetom će porasti za 100 odsto

U drvoprerađivačkoj industriji zaposleno je 55.000 ljudi. Drvo kao sirovina je sve traženije i zbog novih ekoloških propisa. Procenjuje se da će potražnja za drvetom kao sirovinom narednih decenija porasti za 100 odsto.

– Generalno mi imamo svake godine višak drvne mase u našim šumama, priraste godišnje oko osam do osam i po miliona metara kubnih. Posečemo četiri do pet miliona prema formalnim i neformalnim podacima. Dakle, svake godine imamo višak od jedno tri do tri i po miliona. Međutim, to nas ne opravdava da nismo ispunili jedan od najvažnijih ciljeva, a to je stepen pošumljenosti Srbije od 41,4 posto do 2050. godine – naglašava Ristić.

Najveći uvoznik trupaca iz Evrope je Kina. Na primer, izvoz drveta iz Francuske u Kinu u poslednjih deset godina povećan je sedam puta, što je za posledicu imalo skok cena i probleme sa snabdevanjem domaće drvne industrije.

Uvoz kineskog nameštaja od drveta u EU iznosi oko tri milijarde evra za godinu dana.