POSTAVLJAJU SE VAŽNA PITANJA Kakvu sledeću zimu svet može da očekuje i da li će biti dovoljno gasa

Bizportal | 14:29 | 24.02.23 Biz info

Skladišta su skoro pa puna, a i blaga i umerena zima su prednost.

Foto: Shutterstock

Nestašica gasa ove zime za Nemačku više nije pretnja, u tome se slažu stručnjaci. Ali, šta će biti sledeće zime? Po tom pitanju optimizam čak i raste, s pravom?

Zbog blagog vremena proteklih dana, gasa sada ponovo ima više u skladištima. Popunjenost je početkom nedelje bila 71,3 odsto. Cilj nemačke vlade bio je da do početka februara bude na nivou od 40 procenata, a u stvari je skoro duplo veći.

Klaus Miler, direktor nemačke Federalne mrežne agencije koja je nadležna i za skladišta gasa, za ovu zimu je dao znak za prestanak „uzbune“. Ali i on već razmišlja unapred:

-Sve što sada držimo u skladištima pomoći će nam da se pripremimo za sledeću zimu ili onu posle nje- rekao je Miler.

Već sada se, kako je poručio, mora planirati i pripremati – sa kućnim sistemima grejanja, sa procesima zamene ili transformacije u industriji: „To se može postići, ali mora se uložiti mnogo truda.“

Opuštanje po pitanju cena

Ekonomisti iz istraživačkog tima Dojče banke situaciju sagledavaju malo opuštenije. Oni očekuju da će skladišta gasa ponovo biti puna u julu. Naime, ako industrija nastavi da troši tako malo gasa, nivoi punjenja bi trebalo da padnu na 60 procenata krajem ove i na 70 procenata krajem sledeće zime. Marion Milberger i Erik Hajman iz Dojče banke procenjuju da će, ako se potražnja za gasom vrati na nivo iz prethodnih godina, skladišta gasa i dalje biti popunjena bar 30 odsto.

I cena gasa je poslednjih nedelja značajno pala, na oko 50 evra po megavat-satu. Na vrhuncu, krajem avgusta prošle godine, veleprodajna cena na referentnoj holandskoj TTF-berzi iznosila je 346 evra.

Naravno, Nemačka ne može da preživi zimu snabdevajući se samo iz skladišta gasa. To je zato što se prirodni gas u toj zemlji proizvodi samo u veoma malim količinama, pa je uvoz i dalje neophodan. Nakon obustavljanja uvoza iz Rusije, Nemačka se sada snabdeva uglavnom iz Norveške, Holandije i Belgije. Pored toga, potekle su i prve količine gasa iz prvog od šest planiranih nemačkih LNG-terminala.

Ipak, rizici ostaju, i Evropljanima još nije dozvoljeno da se potpuno opuste. Ako Kina nastavi da se ekonomski oporavlja, u narednim mesecima biće joj potrebno više tečnog zemnog gasa. Tada bi i Nemačka mogla da izgubi. S jedne strane, tečni gas će verovatno da poskupi zbog velike potražnje, a osim toga, moglo bi i da ga bude manje.

Naravno, od temperatura zavisi i kakva će biti snabdevenost gasom tokom predstojeće zime. Pored toga, Rusija i dalje isporučuje skoro 13 odsto (stanje od novembra 2022.) prirodnog gasa koji se trenutno troši u Evropskoj uniji, i to preko gasovoda u Ukrajini, ali i u Turskoj (Turski tok).

Ukoliko bi Rusija zaustavila te isporuke, onda bi taj deo takođe morao da se nabavlja negde drugde. Prema studiji Dojče banke, tehnički poremećaji na gasovodima u Norveškoj i Alžiru predstavljaju još jedan mogući rizik za snabdevanje gasom.

Cilj Evropske unije je da što brže poveća udeo obnovljivih izvora u snabdevanju energijom. Međutim, ne mogu sve industrije u potpunosti bez prirodnog gasa – recimo hemijska industrija, koja koristi prirodni gas ne samo kao energiju, već i kao sirovinu za proizvodnju.