OD NOVOG SADA DO ČIKAGA Cena pšenice konstantno raste, a u ovom gradu čak i do 70 odsto

Iako je ima dovoljno, poslednjih meseci sve je skuplja. Razlog – geopolitička dešavanja. Od izbijanja sukoba u Ukrajini hlebno zrno je na berzi u Parizu poskupelo više od 50, a u Čikagu preko 70 odsto.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS kaže da čim je situacija turbulentna, oni koji imaju robu koriste situaciju da dignu još više cene da iskoriste situaciju da naprave ekstra profit.

–Kod nas ovaj rast nije tako izražen kao na svetskim berzama, jer smo mi spot tržište, gde se konkretno trguje sa robom, za razliku od svetskih tržišta gde su najveći trgovci finansijski fondovi. Oni su ti koji ulažu kapital u trgovini žitaricama jer tu vide bolju zaradu nego u plasmanima u neke druge investicije – kaže Bogunović.

Za dve nedelje cena pšenice u Srbiji porasla je 20 procenata, i iznosi 36 dinara po kilogramu bez PDV-a.

–Naše tržište je otvoreno i preko izvoznika formira se cena na srpskom tržištu. Ako inostrani kupac može da plati više za istu robu, to se preliva, potražnja po višim cenama diktira se i kod nas. Domaći kupci moraju da se prilagođavaju da bi došli do robe. Po sistemu spojenih sudova, sve što se dešava na svetskom tržištu dešava se kod nas– objašnjava Miloš Janjić, direktor Produktne berze.

Teško je predvideti koliko će pšenica, ali i ostale žitarice, koštati narednih meseci. Psihološka granica, kažu stručnjaci, već je probijena.

–Ova mera koja će se doneti u smislu zabrane izvoza će stabilizovati domaće tržište, ali generalno će u svetu cena rasti ako imamo u vidu koliko rastu energenti, koliko je poskupelo đubrivo. Ovo je jedna od najskupljih setvi koju imamo u proteklom periodu i očekuje se da će cene biti više u narednom periodu. Nema više jeftine hrane– kaže Goran Đaković, agroekonomista.

-Šta će tačno poskupeti to je pitanje od milion dolara. Ono što mora sigurno da se koriguje to je cena goriva- rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.

Budući da Srbija proizvodi više hrane nego što troši, porast cena znači veću zaradu od izvoza. S druge strane, to donosi i poskupljenja u prodavnicama, zbog čega je država već ograničila cene osnovnih životnih namirnica i goriva.