NEMA STRAHA OD NESTAŠICE, IMAMO ZALIHE DIZELA Šta će se desiti nakon šestog paketa sankcija Evropske unije?

BizPortal | 12:01 | 20.09.22 Biz info

Srbija ostaje bez nafte iz RF već od 1. novembra, a EU od 5. decembra.

Shutterstock

Troškovi nabavke sirove nafte i derivata biće veći kada stupi na snagu šesti paket sankcija Evropske unije protiv Rusije, koji podrazumeva zabranu uvoza i transporta ruskog crnog zlata preko mora. Srbija ostaje bez nafte iz RF već od 1. novembra, a EU od 5. decembra.

Pojedini analitičari smatraju da bi ovaj embargo mogao da dovede do nestašice dizela u Evropi, jer na mediteranskoj berzi i sada nedostaje ove vrste goriva zbog čega je njegova cena viša. To bi moglo da se odrazi i na situaciju na našem tržištu.

Sirova nafta do Srbije dolazi tako što se transportuje brodovima do Krka, a odatle naftovodom Janaf kroz Hrvatsku do naše zemlje. Sagovornici Novosti ukazuju i da će se poskupljenje troškova nabavke sirove nafte i derivata verovatno odraziti i na njihove cene, ali da to ne mora nužno da bude tako, već će to odrediti tržište.

Genaralni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ističe da je pitanje cena važno, ali da je sada, u okolnostima energetske krize, važnija sigurnost snabdevanja. Komentarišući moguću nestašicu dizela, on ocenjuje da su rizici od takvog scenarija veći nego što je to uobičajeno, ali da naša država i kompanije preduzimaju sve što je potrebno da se od toga zaštite.

– To je obezbeđivanje zaliha – naglašava Mićović. – U našim rukama je samo to, da povećamo zalihe nafte i njenih derivata. Izuzetno je važno i da se očuvaju sadašnji kanali uvoza kako bismo imali diverzifikovane izvore snabdevanja, da bi imao ko da odgovori ukoliko dođe do eventualnih poremećaja.

On navodi i da je uvoz derivata smanjen, jer u pojedinim situacijama, maksimalne cene goriva koje određuje država, nisu obezbeđivale isplativo poslovanje kompanijama. To poslednjih meseci, kako ističe, uspešno nadoknađuje NIS, koji radi punim kapacitetom. Uvoz derivata je otežan i zbog niskog vodostaja Dunava, pa barže ne mogu uopšte ili sa manje tereta mogu da plove do Srbije. Gorivo se prevozi cisternama i železnicom, ali nema dovoljno vagona, a sve to poskupljuje transport.

Iako zabrana uvoza derivata iz Rusije u EU stupa na snagu 5. februara, Mićović ukazuje da su i sada otežane okolnosti kupovine tog goriva zbog sankcija Evropske unije prema ruskim kompanijama. On naglašava da u svetu ima dovoljno i crnog zlata i derivata koji će doći do Evrope, ali je pitanje samo koliko to košta. NIS je i do sada osim ruske, uvozio naftu i iz drugih zemalja, ali je poslednjih meseci više od polovine bio udeo crnog zlata iz RF, zbog povoljnije cene.

– Primena šestog paketa sankcija će sigurno uticati na poskupljenje logističkih troškova dopremanja nafte i goriva i kod nas i u EU, a kako će se to odraziti na cene, odrediće tržište – ukazuje Mićović. – Sve kompanije su kupovale više rusku naftu koja je poslednjih meseci bila jeftinija, ne samo NIS.

NIS, kako ističe, sigurno već ugovara kupovinu crnog zlata koje nije ruskog porekla od 1. novembra. Savetnik za energetiku u PKS Ljubinko Savić kaže da Evropa treba 20 odsto ruske nafte da zameni drugom i da će se to sigurno odraziti na situaciju na tržištu.

– Biće veća potražnja za naftom drugog porekla i postoji bojazan da će zato doći do njenog poskupljenja, a time i derivata, ali to ne mora nužno da bude tako – ukazuje Savić. – Kapaciteti NIS mogu u potpunosti da zadovolje potrebe našeg tržišta za derivatima.

Jedna petina iz domaćih izvora
Prošle godine, u ukupnom bilansu 47 odsto bio je udeo uvezene sirove nafte iz Iraka, iz Rusije 16, iz Kazahstana 11 i iz Norveške tri procenta. Oko 20 odsto je učešće domaćeg crnog zlata. Poslednjih meseci, zbog povoljnije cene ruska nafta se uvozila više, pa je njen udeo bio oko 55 procenata.