I U SRBIJI JE BILO INCIDENATA Nedavno se dogodio veliki pomor pčela u Hrvatskoj – da li ista sudbina čeka i naše košnice?

BizPortal/V. Popović | 15:33 | 20.04.22 Biz info

Opasnost vreba na poljima.

Pixabay/castleguard

Bez pčela, slobodno možemo reći, nema ni života na našoj planeti, jer ovi jedinstveni insekti vrše oprašivanje u prirodi i značajno doprinose razmnožavanju različitih biljnih vrsta. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), pčele su odgovorne za oprašivanje 75 odsto svetskih useva. Čovek je glavni krivac što njihov broj drastično opada. Zato treba da činimo sve, da ne bi došlo do njihovog izumiranja. A kada im dođe kraj, završavaju tiho svoj životni let. Daleko od svog staništa.

Pčelari kažu za ova vredna stvorenja da su kao kamikaze. Odlete daleko, kako bi okončale svoj leteći vek, jer one ne umiru kod kuće.

Ovih dana se u susednoj Hrvatskoj dogodio veliki pomor pčela. Naime, u Međimurju, Podravini i na Slavonskom Gorju, milioni mrtvih pčela. Deset košnica je uginulo samo u pčelinjaku kod Preloga, gde je 700.000 pčela odlepršalo pravo u smrt!

I ovo nije prvi put. Pre dve godine je zabeležen pomor čak 57 miliona pčela, a krivac, pogađate, nikada nije procesuiran.

Poznavaoci prilika za ovu katastrofalnu situaciju okrivljuju porast upotrebe pesticida. Vreme je poljskih radova, a ovo doba se poljoprivredne kulture obilato zaprašuju. Ratari, često, taj posao ne obave na vreme i praše useve kad stignu. Zaprašivanje bi po pravilu trebalo obaviti dve nedelje pre cvetanja, međutim, poljoprivrednici zakasne sa prskanjem i to urade, kada usevi već procvetaju.

Kakva je situacija kod nas, bolja ili lošija nego u susedstvu? Da li naše pčele čeka ista sudbina i šta se preduzima da bi se sprečili slični incidenti, pitali smo Rašu Jašovića, člana izvršnog odbora Društva pčelara Beograd.

Dešavalo se i kod nas, a apeli retko urode plodom

– Pomor pčela usled prekomernog korišćenja insekticida je stara boljka. Dešavali su se ovakvi incidenti i kod nas. U Vojvodini je bilo takvih slučajeva. Veliki pomor se dogodio pre tri godine, u kikindskom ataru. Apelujemo stalno preko strukovnih udruženja na poljoprivrednike, postavljamo plakate upozorenja da se zaprašivanje pesticidima ne obavlja u vreme cvetanja kultura – kaže Jašović i dodaje da i Vlada, takođe, isto čini. Upućuje apele i izdaje saopštenja preko resornog ministarstva, da se na propisan način i u pravo vreme obavljaju prskanja useva pesticidima. Ali, slaba je vajda od svega toga.

Nažalost, slična je situacija kod nas kao i u Hrvatskoj. Isto je i u drugim republikama bivše Jugoslavije, potvrdio nam je naš sagovornik. Ključno je poštovanje mera koje propisuje zakon o korišćenju pesticida, koje se veoma slabo poštuju na našim prostorima. Pored mera koje nalaže zakonska regulativa, izuzetno je važna i edukacija ratara.

Najbolja situacija u okrženju je u Bugarskoj i Rumuniji

– Jedino je, od zemalja u okruženju, bolja situacija u Rumuniji i Bugarskoj. Tamo se ređe dešavaju ovakvi nemili događaji. Pored toga što su ove zemlje članice Evropske unije, za dobre rezultate je zaslužna efikasna primena propisa. Osim toga, možda i najbitnija činjenica je to, što se njihovi poljoprivrednici u visokom procentu pridržavaju mera koje nalaže slovo zakona. I mi imamo dobru zakonsku regulativu, ali kod nas je najveći problem što se ratari kod nas oglušavaju o nju. Retko ko se pridržava onoga što je država propisala – istakao je Jašović.

Češće edukacije su rešenje

Edukacija poljoprivrednika je ključna da bi se prevenirao ovaj veliki problem. Država dosta čini po ovom pitanju i organizuje na nivou ministarstva razne obuke. Međutim, trebalo bi povećati broj edaukacija među ratarima na terenu, ne bi li se u budućnosti broj pomora pčela sveo na najveći mogući minimum – zaključio je Raša Jašović.

Pored edukacije, možda ne bi bilo loše da se razmisli o pooštravanju kaznene politike, koja bi podrazumevala i veći broj kontrola nadležnih inspekcija. Notorna je činjenica da nijedna mera države nije toliko delotvorna, kao ona, kada se onog ko krši zakon dobro lupi po džepu.

Podsećanja radi, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je 5. aprila objavilo saopštenje u kojem se, između ostalog, apeluje na poljoprivredne proizvođače i na korisnike sredstava za zaštitu bilja i pčelara, da u periodu cvetanja voća paze kako koriste sredstva za zaštitu bilja jer usled nepravilne upotrebe, pored opasnosti od mogućeg trovanja pčela, ona utiče i na oprašivanje. A, usled lošeg oprašivanja opada i prinos, samim tim se smanjuje i kvalitet plodova. Pored toga, Zakon strogo zabranjuje primenu pesticida otrovnih za pčele u toku cvetanja, u bilo kom delu dana, pa se s toga preparati otrovni za pčele ne smeju primenjivati ni uveče, ni ujutru. Takođe, ministarstvo u svom saopštenju skreće posebno pažnju poljoprivrednicima da je prilikom tretiranja uljane repice insekticidima, zabranjeno primenjivati insekticide koji su otrovni za pčele u toku cvetanja. Prilikom tretiranja uljane repice, pre cvetanja, treba koristiti sredstva za zaštitu bilja koja imaju kraći period delovanja.