LJUTA BITKA ZA JEDNU TEGLU! Kupci satima čekaju u redu da bi se domogli omiljenog jela

BizPortal | 11:08 | 21.09.22 Biz info

Ozbiljna nestašica.

Foto: Youtube printscreen/ Omnivorous Adam

Veliki pad uvoza slačice iz Kanade, Rusije i Ukrajine muči industriju čuvene namirnice.

Katastrofalna suša u Kanadi s jedne i rat u Ukrajini s druge strane su razlozi zbog kojih u Francuskoj vlada nestašica jednog od najpoznatijih tamošnjih prehrambenih proizvoda – senfa.

Kako piše Dojče Vele, u Dižonu, središtu Burgundije – regiji na istoku Francuske – i gradu koji je čuvenom senfu podario ime, kupci od ranih jutarnjih sati čekaju pred trgovinom Moutarde Maille.

U toj specijalizovanoj trgovini nekada su najčešći kupci bili strani turisti, ali sada u redu čekaju uglavnom Francuzi. Na izlogu prodavnice stoji obavštenje da je prodaja ograničena samo na jednu teglu senfa po kupcu.

– U supermarketima se ne može naći senf. Barem ne ovaj iz Dižona – kaže Sesil Martin koja je do Dižona potegla čak iz sjeverne Francuske. Ova penzionisana učiteljica kaže da je morala prilično da promeni jelovnik svoje porodice, izbacivši sva jela u koja ide senf iz Dižona.

– U porodici smo veliki ljubitelji senfa iz Dižona. Ova nestašica je veliki problem za nas – ističe Martin. “Stvarno je teško zamisliti francusku kuhinju bez te namirnice”, dodaje ona. Francuska je najveći svetski potrošač senfa, s procenjenom godišnjom potrošnjom od jednog kilograma po stanovniku.

Novonastaloj situaciji prilagodili su se i restorani. Giljam Rojer, glavni kuvar restorana Au Clos de Napoleon iz ruralnog dela Burgundije kaže kako su mesečno trošili do 7 kilograma senfa. Kako bi sprečili da ne ostanu potpuno bez senfa, morali su da prilagode čak i specijalitet kuće, pile premazano senfom.

– Pokušavamo da spremamo manje jela sa senfom – kaže Rojer. Razlog nestašice senfa leži u Kanadi, državi u kojoj se uzgaja 80 odsto svetske proizvodnje smeđe slačice, ključnog sastojka senfa iz Dižona.

Lanjski toplotni talasi u tamošnjim pokrajinama Alberta i Saskačevan prepolovili su rod smeđe slačice i naterali francuske proizvođače senfa da potraže nove dobavljače.

Ruska napad na Ukrajinu takođe igra ulogu. Rusija i Ukrajina su veliki proizvođači, ali mnogo blaže žute slačice (gorušice), popularne u Mađarskoj i Nemačkoj.

Francuska industrija senfa zadovoljava samo 20 odsto potreba za slačicom iz domaće proizvodnje, pa je jasno koliki udarac predstavlja pad uvoza iz Kanade.

Međutim, vremenske neprilike nisu išle na ruku ni uzgoju gorušice u Francuskoj, pa su oba važna izvora sirovine praktično presušila, kaže Luk Vandermasen, izvršni direktor kompanije Reine de Dižon, koja je treći po veličini proizvođač senfa u Francuskoj.

Kompanija godišnje proizvede 16.000 tona senfa godišnje, a ukupna proizvodnja ove je godine manja za 25 odsto. Zbog velike potražnje Reine de Dižon ne uspeva da isporuči na vreme svu robu, a menadžment kompanije odlučilo je i da podigne cene. Vandermasen kaže kako je najveći problem za kompaniju velika neizvesnost oko izvora sirovine.

– Nekoliko nedelja imamo dovoljno gorušice, a onda danima ne dobijemo ni zrna – ističe Vandermasen. On je ujedno i predsednik udruženja proizvođača senfa iz Burgundije koja okuplja četiri velika proizvođača i male lokalne uzgajivače gorušice.

Dolaskom krize s kanadskom gorušicom, proizvođači su zajednički pokušali da osnaže domaći uzgoj te biljke. Tako su značajno povećali isplatu uzgajivačima za tonu gorušice – sa 900 na čak 2.000 evra. U maju je udruženje pozvalo uzgajivače na značajno povećanje površina pod gorušicom, sa 4.000 na 10.000 hektara.

Predsednik udruženja uzgajivača Fabris Genin kaže kako povećanje lokalne proizvodnje neće biti jednostavno. Jedan od razloga jest što je EU zabranila korišćenje insekticida koji se ranije koristio u borbi sa štetočinama koji su znali da gotovo unište zasade. Drugi su nepredvidljive vremenske prilike.

Prošle godine su zasadi stradali tokom zime dok će ove godine rod biti dosta dobar, kaže Genin. Međutim, Genin se slaže da su problemi s kanadskom gorušicom naglasili važnost lokalne proizvodnje.

– Plan da se iz domaćih izvora zadovolji 40 do 50 odsto potreba je dobar za sve koji su uključeni – smatra Genin.