Ključno pitanje modernog doba – kako naterati krave da manje „puštaju vetrove”?

BizPortal/S. Stamenković | 14:55 | 08.09.22 Biz info

Ne, nije šala.

Foto: Shutterstock

Vest o gradu u Holandiji, smeštenom u blizini Amsterdama, ovih dana je munjevito obišla svet, a razloga svakako ima – dakle, prvi je na svetu koji će uvesti zabranu reklamiranja mesa na javnim mestima. Na prvi pogled, deluje kao agresivna vegeterijanska kampanja, ali druga stvar je u pitanju – cilj je da se što više smanji sama proizvodnja mesa, to jest uzgoj stoke, jer je utvrđeno da ta industrija emituje previše štetnih gasova, koji štete planeti i doprinose globalnom zagrevanju.

Prema izveštajima medija, ideju je pokrenula tamošnja partija zelenih, pod nazivom GroenLinks, oslanjajući se na izveštaj Ujedinjenih nacija, koja glasi da stoka stvara 14,5 odsto gasova koji stvaraju efekat zelene bašte.

– Meso je veoma štetno za okolinu. Ne možemo ubeđivati ljude da postoji klimatska kriza, a da ih usput ubeđujemo da kupuju proizvode koje je izazivaju, rekao je Zigi Klazes, savetnik u stranci GroenLinks.

Ukidanje slobode govora?

Sasvim očekivano, holandska industrija mesa je munjevito reagovala, čak se pozivajući na ljudsko pravo slobode govore.

– Vlasti su otišle predaleko sa objašnjavanjem šta je najbolje za ljude i njihovu dobrobit – rekao je portparol Centralne organizacije mesnog sektora u Holandiji.

Stranka BVNL je inicijativu nazvala „neprihvatljivim narušavanjem preduzetničke slobode” i rekao da je to „fatalno za uzgajivače svinja”. Gradski odbornik BVNL-a grada Harlema je istakao da je zabrana reklama, koja je nastala iz političkih motiva, gotovo diktatorski potez.

Ima još glasova protiv, a jedan od njih je i profesor prava na Univerzitetu u Groningenu, Herman Broring, je rekao da bi zabrana reklamiranja mesa mogla da se posmatra kao narušavanje slobode izražavanja, i da samim tim povlači moguće tužbe trgovaca.

Inače, prema statistikama, 95 odsto Holanđana jede meso.

Ako nekom eventualno nije jasno o čemu se ovde radi, u pitanju su gasovi koje ispušta stoka svih vrsta (krave, svinje, ovce, pilići…). Da, ono što se dešava posle obilnog ručka koji podrazumeva pasulj, da budemo kulturni do kraja.

Možda deluje neozbiljno, ali stvar sa nadimanjem je sasvim ozbiljna. U pomenutom izveštaju ujedinjenih nacija postoji i podatak da goveda proizvode najviše gasova, dok su u tom smislu najbezbednije ovce, sa 50 odsto manje štetnih emisija gasova. I holandska vlada čini sve da se obračuna sa tolikom količinom neprijatnih vetrova.

A šta ćemo sa dvonožnim životinjama…

Problem je i u tome što su Holanđani ponosna farmerska nacija. Zato su letos i protestovali, jer je cilj holandske vlade da smanji štetne gasove i tako što će smanjiti broj grla, a po nekim procenama, to bi značilo katanac za oko 11.000 stočnih gazdinstava.

Dugoročni plan, u koji je holandska vlada uložila 25 milijardi evra, ima za cilj da se do 2030. godine znatni smanji šteta od emisije gasova.

A de sve ne ostane samo na problemu, UN nudi i nekoliko rešenja, kao što je promena ishrane stoke, kako bi se smanjilo nadimanje, finansijski podsticaji za farmere kako bi se smanjio broj grla, a kasnije i međunarodni dogovori po ovom pitanju.

Sve u svemu, kravama, pre svih, se ne piše dobro. A ni svinje neće biti pošteđene, koje takođe emituju mnogo metana. Jer, poznato je da, kada se jednom ovakva jedna inicijativa krene, ona ne staje. Na sreću, još se niko nije setio da su životinje na dve noge, ipak, najveći emiteri izduvnih gasova na planeti. Možda ispuštaju manje „vetrića” nego krave, ali krava ima 1,5 milijardi, a ljudi 7,7 milijardi, pa verovatno dođe na isto.

Ipak, ativistima za spas planete ne treba davati ideje. Da se ekstremniji među njima ne bi dosetili kako bi najbolje bilo da se broj ljudi na svetu prepolovi, zbog štetnih gasova.