KLJUČNI PROJEKAT ZA SRBIJU I EVROPU Šta za ceo region znači nastavak radova na „Autoputu za struju”

BizPortal/S. S. | 14:58 | 04.01.23 Biz info

Ušteda, čistiji vazduh, i niz drugih pogodnosti.

Foto: Shutterstock

Na samom početku Nove godine, Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike, najavila je nastavak radova na Transbalkanskom koridoru, a sledeći korak u u ovom veoma važnom državnom projektu je, kako je rekla, još jače povezivanje Srbije sa energetskim sistemima Rumunije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

U pitanju je projekat koji će dodatno osigurati bolje snabdevanje i razmenu električne energije, svojevrstan autoput za struju u čitavom regionu, a njegove prednosti su višestruke. Koliko je ovaj projekat važan, govori i podatak da se Transbalkanski elektroenergetski koridor odavno nalazi se na listi projekata od interesa za Evropsku energetsku zajednicu, kao i u okviru Ugovora o Energetskoj zajednici i povezuje države članice EU.

Prema rečima Ljubinka Savića, sekretara u Udruženju za energetiku Privredne komore Srbije, Elektromreža Srbije dobro radi taj posao, a do sada je mreža, između ostalog, uspešno povezana od Rume do Požege, dok se u drugoj fazi nastavlja na potezu od Kragujevca do Kraljeva.

– Sledeća bi trebalo da bude od Obrenovca do Zvornika, što će srpski energetski sistem povezati sa Bosnom i Hercegovinu. Takođe, podvodni kabl će povezivati ceo sistem sa Italijom i on je koliko znam, već postavljen. Jasno je da je u pitanju projekat od ključnog značaja za Srbiju i Evropu – kaže Savić.

Naš sagovornik se osvrnuo i na aktuelnu situaciju sa električnom energijom u Srbiji i kaže da je sistem sada stabilan.

– Ima signala da je Elektroprivreda podmirila sve potrebe Srbije za strujom – govori Savić.

On podseća i da naša zemlja, između ostalog, ima dvogodišnji ugovor za nabavku ruskog gasa, tako da bi i u tom segmentu energetike trebalo da bude mirni.

Što se tiče Tranbalkanskog projekta, sajt euzatebe.rs je ranije objavio da će Srbija i region biti povezani sa 321 kilometrom dugačkog elektro-energetskog koridora, za šta je obezbeđeno 31,2 miliona evra bespovratnih sredstava. Srbija ulaže 40 miliona evra, a ukupna cena radova u Srbiji je procenjena na 154 miliona evra. Deo novca, iz KFW kredita, iznosi 82,8 miliona evra.

– Intenzivan razvoj održivih kapaciteta proizvodnje obnovljivih izvora energije zahteva i razvoj mreže prenosnih sistema. Upravo bi Transbalkanski koridor činio okosnicu ovog pravca razvoja a kojim se učvršćuje pozicija Srbije kao energetskog čvorišta ovog dela Evrope te istovremeno direktno štiti nacionalna bezbednost snabdevanja energijom – piše sajt Euzatebe.rs.

Tako će pomenuta deonica Kragujevac – Kraljevo, završena u julu ove godine, a zatim podizanje naponskog nivoa od Obrenovca i Bajine Bašte i dalje do Višegrada omogućiti zamenu dotrajale mreže od 220 kV, koja je sklona kvarovima i zahteva puno troškova za redovno održavanje.

Inače, novi dalekovod od 400 kV na potezu od Rešice do Pančeva pušten je u rad 2017. godine. Pored niza pogodnosti, koridor omogućava i značajno poboljšanje kvaliteta vazduha, a emisija C02 bi vremenom trebalo da bude smanjena za 10 hiljada tona godišnje. Naravno, koridor omogućava i smanjenje gubitaka u struji od oko 10.800 Megavat časova godišnje, što znači uštedu od oko 540.000 evra na godišnjem nivou.

Novi dalekovod od 400 kV, Rešica (RUM) – Pančevo (SRB) je deo koridora u Srbiji koji je pušten u rad 2017. godine. Sekcija 2: Kragujevac – Kraljevo je završena u julu 2022. godine. Ovaj projekat se realizuje u okviru dve tranše (dalekovod i terminalne trafo stanice), uz donaciju EU, odnosno podršku finansiranja putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i zajma Nemačke razvojne banke (KfW).

Prema poslednjim informacijama, finansiranje radova na sekciji 3 (Obrenovac – Bajina Bašta) je već obezbeđeno, dok se za radove na potezu Bajina Bašta – Pljevlja (Crna Gora) – Višegrad (BiH), pravi projektna dokumentacija.

Ukratko, kada koridor bude povezan sa Italijom, Srbija će, kao i druge zemlje, moći da ubira novac od struje koja putuje ka Italiji. A sve zajedno, stabilnost celokupnog sistema biće takva da bi restrikcije i prekidi dotoka struje trebalo da postoje samo u teoriji.