ISTORIJSKI DOGOVOR JE ZAKLJUČEN Protok gasa se seli sa hladnog severa na jug i u Tursku – ali, da li će Evropa to dozvoliti

BizPortal/S. Stamenković | 12:34 | 01.11.22 Biz info

Tek predstoji prepreke i izazovi.

Foto: Shutterstock

Plan Vladimira Putina, po kojem bi Turska trebalo da postane glavna gasna stanica u Evropi, po svoj prilici će biti sproveden u delo. Prema nedavnom dogovoru Putina i Redžepa Tajipa Ergodana, predsednika Turske, tako bi se najveće evropsko čvorište (hab) tečnog prirodnog gasa preselilo na jug, daleko od gasovoda Severni toka i Baltičkog mora, koji više praktično da i ne funkcioniše.

Erdogan je sa velikom radošću dočekao ovu vest, a već postoji i okvirni plan. Kako je objasnio turski ministar energetike Fatih Donmez, Turska ima infrastrukturu koja može da omogući nadogradnju, tu je sedam gasovoda za prirodni gas, kao i pet objekata za tečni prirodni gas (LNG), u okviru kojeg postoje tri plutajuća skladišta, jedinica za regasifikaciju i dva podzemna skladišta.

Postavlja se pitanje – koliko će ovaj „zaokret ka jugu” pomoći u aktuelnoj eneergetskoj krizi, i da li će biti od koristi u budućnosti?

Prema rečima Ljubinka Savića, savetnika za energetiku u Privrednoj komori Srbije, očigledno je da se glavni hab za gas prebacuje na jug Evrope i da je u toku transformacija celokupnog energetskog sistema. Pored toga, otvara se i mogućnost otvaranja gasnih stanica u lukama, iz kojih bi kretali tankeri koji prenose tečni prirodni gas.

– To bi otvorilo perspektivu za lakši prevoz LNG-a, dakle, bilo bi olakšan njegov transport, koji nije direktno povezan sa cevima. Ono što bi zatim trebalo da usledi jeste jačanje koridora prema Grčkoj i Bugarskoj – objašnjava Savić.

Naravno, treba imati na umu i političke pritiske i otežavajuće okolnosti, koje od starta krize u Ukrajini prate sve energetska pitanja u Evropi. Savić kaže da se može očekivati da Evropska komisija izvrši pritisak upravo na Grčku i Bugarsku, kako bi usporila, ili zaustavila razvoj projekta. Naš sagovornik podseća da je Bugarska odbila da plaća ruski gas u rubljama, pa i to treba imati na umu, to jest, da li će ta odluka ostati trajna.

Savić kaže da su, što se transporta tiče, najsigurniji gasni terminali u turskim lukama, iz kojih bi tankeri išli kroz uski moreuz u Istanbulu, i oni bi mogli normalno da rade. Prednost juga je i u toploti – jasno, Rusija takođe ima luke i tankere, ali one mogu mnogo manje da se koriste, jer je na severu more hladno, dok mediteranska Turska, nema taj problem i tankeri bi mogli da plove tokom cele godine.

Što se Srbije tiče, još je rano govoriti o prednostima eventualnog čvorišta u Turskoj, kaže Savić. Još je pod znakom pitanja da li ćemo i kada graditi Turski tok u Srbiji, a kasnije bi trebalo dobiti saglasnost i za tranzit gasa iz Turske preko Grčke, odnosno Makedonije. Osim toga, i kompletno tržište gasa je suviše nesigurno na globalnom planu, da bi bilo šta u vezi sa cenom, prodajom i transportom gasa moglo da bude očekivano i predvidivo.

Suština je, dakle, da se tokovi gasa sele sa hladnog severa na topli jug, a tek sledi borba na ekonomskim i diplomatskim frontovima oko ovog projekta, pre nego što tankeri zaplove iz turskih luka, ili gas kroz cevovod.