IDEALNO ZA RATARE Kiša preporodila ratarske useve, nevreme nije napravilo veliku štetu

BizPortal/Agroklub | 09:25 | 03.06.22 Biz info

Da nije pala ova kiša, što se tiče nalivanja zrna pšenice, bilo velikih problema.

Shutterstock/Michal Rosenstein

Prethodni dani kiše natopili su useve, a u pojedinim mestima uz nevreme doneli veće ili manje štete. Dok pojedini stručnjaci tvrde da su padavine samo orosile pšenicu, drugi imaju suprotno mišljenje.

Stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Beograd Miloš Nikoletić kaže da je ova kiša pala u idealno vreme za sve ratarske kulture.

– Pšenica je sad u punom cvetanju, zavisi koja je sorta, ili je već počelo nalivanje zrna. A, kod ječma je u toku nalivanje zrna. Negde je palo tri kiše, negde dve, negde jedna, ali je bukvalno preporodila naše useve – kaže Nikoletić i dodaje da parcele ne mogu da se prepoznaju posle tri dana, koliko se ubrzao porast kultura koje su se međusobno izjednačile u porastu.

Nevreme nije škodilo

Da nije pala ova kiša, što se tiče nalivanja zrna pšenice, bilo velikih problema, slaže se i diplomirani inženjer poljoprivrede Željko Hristov.

– Problem je što to svuda nije jednako palo. Ali se može sigurno reći da je doprinelo poboljšanju stanja useva, momentalno – kaže Hristov govoreći za Južni Banat.

Na pitanje da li je bilo šteta od nevremena u šumadijskom delu, Nikoletić dodaje da je jedino na pojedinačnim parcelama ponegde polegao ječam, ali nije bilo žalbi ratara savetodavcima. U regionu koji prati Hristov, bilo je nevreme sa gradom koje je pogodilo naročito useve kukuruza, ali koje se neće negativno odraziti na dalji razvoj biljaka.

Prinosi zadovoljavajući

Iako prolećna suša nije ulivala nadu u obećavajuće prinose, ovim padavinama su izbegnute posledice suše.

– Falilo je dosta vlage u zemljištu i ova kiša je bila neophodna da bi pšenica bila blizu projektovanog prinosa. Ako bude pala još jedna, prinosi će biti zadovoljavajući za područje koje pokrivamo – procenjuje Nikoletić i dodaje da ako je proizvođač primenio sve agrotehničke mere i ako je planirao prinose od, na primer, devet tona po hektaru, imaće osam.

– Oni prozvođači koji su primenili svu agrotehniku, sigurno će imati bolje prinose, od onih koji to nisu – saglasan je i Hristov.

Ipak, prognoze Udruženja Žita Srbije su nešto preciznije, pa ističu da će pšenice ove godine biti 5,2 t/ha, ječma 4,8 t/ha, uljane repice 3,6 t/ha, kukuruza 7,5 t/ha, soje 3,2 t/ha, suncokreta 3 t/ha – sa latinskom izrekom – „Bolje praviti greške na papiru, nego na tržištu“.