EVROPSKA KOMISIJA DONELA ODLUKU Ukida se carina za preostalih sedam proizvoda iz Moldavije
Pixabay.com/whitesession
Uskoro bi na evropska tržišta trebalo da stiže više moldavskih šljiva, grožđa i drugih poljoprivrednih proizvoda oslobođenih od carine. Evropska komisija je predložila regulaciju kojom se omogućava privremeno poboljšanje pristupa tržištu za preostalih sedam proizvoda iz te zemlje na koje se pri ulasku u Uniju još uvek primenjuju carinske kvote, stoji u saopštenju EK.
Kratkoročna i dugoročna pomoć
Ta solidarna mera, kako je nazivaju, osmišljena je kako bi se Moldaviji pomoglo da nadoknadi gubitak glavnih tržišta i tranzitnih čvorišta za te ključne poljoprivredne proizvode.
– Ničim izazvana i neopravdana agresija Rusije ozbiljno utiče na privredu Ukrajine, ali i na privredu njenih komšija, u ovom slučaju Moldavije. Odluka kojom se više nego udvostručuje sedam kvota za ključne poljoprivredne proizvode koje ta zemlja izvozi, konkretan je izraz solidarnosti Unije – izjavila je predsednica EK Ursula fon der Lejen.
S njom se složio i izvršni potpredsednik EK i komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis dodavši da će se ovom merom direktno pomoći tamošnjim proizvođačima i podržati ekonomska otpornost te zemlje u sadašnjim teškim okolnostima.
Evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski kaže kako je ovo do sada nezabeležena mera moldavskim proizvođačima, a koja će im pomoći da kratkoročno smanje neke od tržišnih pritisaka.
– Dugoročno, podstičemo ih da ulažu u kapacitete za preradu i proizvodnju sa većom dodatom vrednošću. Daljim poboljšanjem kvaliteta svojih proizvoda ojačaće položaj na tržištu Unije. Spremni smo da im pružimo tehničku pomoć u tom pogledu – poručio je.
Kojih je to sedam proizvoda?
Do sada gotovo svi proizvodi ove zemlje koja se graniči sa Ukrajinom na istoku i Rumunijom na zapadu mogu ući u Uniju bez naplate carine na osnovu detaljnog i sveobuhvatnog područja slobodne trgovine (DFCTA).
Predloženim merama obuhvaćeno je preostalih sedam proizvoda čiji izvoz još nije sasvim liberalizovan, a to su šljive, grožđe, jabuke, paradajz, beli luk, trešnje i sok od grožđa. Dakle, ovom regulacijom će se na period od jedne godine više nego udvostručiti količina proizvoda koji se bescarinski mogu uvoziti iz te zemlje u Uniju, čija bi vrednost, procenjuje se, mogla biti oko 55 miliona evra, pri čemu se oko 10 miliona evra odnosi na šljive, a 27 miliona evra na grožđe.
Kako se navodi u saopštenju, dodatna liberalizacija uvoza u Uniju pomoći će moldavskim proizvođačima i izvoznicima da nadoknadi tržišne gubitke koje su pretrpeli zbog ruske agresije na Ukrajinu. Uz povećanje pristupa drumskom saobraćaju u Uniji, o čemu se trenutno pregovara, liberalizacija bi trebalo znatno da olakša izvoz u, i preko Unije. Nastaviće se dalji dogovori koji bi mogli dovesti do potpune liberalizacije trgovine.
Šta je sa francuskim „klauzulama ogledala“?
Ovo bi mogao biti još jedan „udarac“ poljoprivredi EU, nakon što je Evropski parlament u maju podržao jednogodišnju suspenziju uvoznih carina EU na sav ukrajinski izvoz, kako bi se podržala ekonomija zemlje.
Politico piše kako ovakvom politikom u vodu pada francuski predlog za nametanje strožih propisa o uvezenoj hrani, kako za ljude tako i stočnoj. Francuska je 1. januara 2022. prvi put u 14 godina preuzela predsedavanje Savetom EU, koje traje nešto više od dve nedelje, do 30. juna. Prioritet predsedavanja je bilo jačanje standarda u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.
Namera im je bila da se neevropski poljoprivredni dobavljači pridržavaju istih kriterijuma za sigurnost hrane, kvalitete i zaštite prirode kao i domaći proizvođači, pri čemu vlade članica imaju mogućnost uvođenja „klauzula ogledala“ u trgovinske sporazume kako bi ih na to prisilile.
– To je bila vruća tačka dnevnog reda pre francuskih izbora, a nakon toga je nekako tiho umrla – izjavio je za Politico jedan diplomata EU. Dakle, tresla se gora, rodio se miš. Ratna je ekonomija dovela do toga da je EU blok otvorio svoje granice za ukrajinske žitarice, a sada i za proizvode iz Moldavije.
– Upotreba klauzula ogledala nije sprint, to je trčanje na duge staze. One će sigurno biti na dnevnom redu u nadolazećim predsedništvima – izjavio je Peka Pesonen, glavni sekretar evropskog udruženja poljoprivrednika Copa & Cogeca.
Posle Francuske, predsedanje Savetom EU preuzima Češka, od prvog jula do 31. decembra, a nakon nje Švedska, do kraja prve polovine 2023.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
