ENERGETSKI I PREHRAMBENI ŠKOVI BIĆE DEO NAŠIH SVAKODNEVNIH ŽIVOTA Potreban je potpuno nov program reforme za promenu sistema
pixabay.com/MonikaP
Ukrajinska kriza uzdrmala je ceo svet. Cene nafte naglo su se vinule u nebo, a porasle su i cene hrane, što je izazvalo političku nestabilnost. Posljednji put kada su cene hrane bile ovako nestabilne izbili su neredi širom arapskog sveta od Burkine Faso do Bangladeša. Ovaj put energetski i prehrambeni šok događa se u kontekstu pandemije bolesti Covid-19. Kada će šokovi prestati?
Neće prestati. Dakle, možemo odabrati ili mirenje sa tim i očaj ili politički program za izgradnju društvene i političke otpornosti protiv budućih šokova. To su naše opcije i bolje da ih počnemo shvatati ozbiljno jer će se šokovi verovatno pogoršati. Pored geopolitičkih kriza, klimatska kriza doneće još veće poremećaje, uključujući žestoke poplave, megasuše, a možda čak i istovremeni loš rod na usevima u ključnim regijama širom sveta koje proizvode žitarice. Važno je napomenuti da je Indija, drugi najveći svetski proizvođač pšenice, nedavno zabranila izvoz u sklopu svog odgovora na razorni toplotni talas ovog proleća, piše Oven Gafni, analitičar održivog razvoja, prenosi hrvatski portal Poslovni.
Ali evo u čemu je stvar: smanjenje osetljivoati na šokove, na primer, pokretanjem energetskih i prehrambenih revolucija, takođe će biti razorno. Energetski sistem temelj je ekonomija sa visokim nivoom industrijalizacije i potrebno ga je revidirati kako bi se fosilna goriva postupno ukinula u roku od nekoliko decenija. Ogromne industrije poput uglja i nafte moraće se smanjiti, a zatim nestati. Poljoprivreda, saobraćaj i drugi sektori moraće se radikalno promeniti kako bi postali održiviji i otporniji.
Poticanje inovacija
Jedna od ideja sa značajnim potencijalom je Građanski fond koji bi sledio princip „naknade i dividende“. Kompanije koje emitiju gasove sa efektom staklene bašte ili crpe prirodne resurse trebale bi plaćati naknade u poseban fond koji bi zatim ta sredstva raspodelio građanima kroz jednaka plaćanja. jednaka plaćanja, ublažavajući uticaj na ekonomiju tokom prelaznog razdoblja i nakon toga.
Ovo nije samo ideja. Godine 1976. republikanski guverner Aljaske, Džej Hamon, osnovao je Stalni fond Aljaske, koji kompanijama naplaćuje naknadu za vađenje nafte, a zatim jednako isplaćuje prihod svim građanima države. U 2021. godini svaki stanovnik Aljaske dobio je 1.110 dolara – ne kao “isplatu socijalne pomoći”, već kao dividendu opštih dobara (u ovom slučaju ograničenu na snabdevanje naftom). Najveća dividenda ikada isplaćena bila je tokom guvernerskog mandata republikanke Sare Palin 2008. godine, kada je svaki stanovnik Aljaske uživao u neočekivanoj isplati 3.269 dolara. Godine 2017. Džejms A. Bejker i Džordž P. Šulc, dva bivša republikanska sekretara, predložili su sličan plan za Sjedinjene Američke Države, procjenjujući da će naknade za emisije ugljenika doneti dividendu od 2.000 dolara godišnje svakom američkom domaćinstvu. Uz podršku 3.500 ekonomista, njihov program ima široku privlačnost ne samo među kompanijama i grupama koje zagovaraju zaštitu životne sredine, već i (što je još neverovatnije) raznih političkih aktera.
Računica je jednostavna. Naknada za ugljen dioksid smanjuje emisije povećanjem cene emitovanja štetnih čestica. Iako bi fabrike te troškove prenele na potrošače, najbogatiji bi bili najteže pogođeni jer su daleko najveći, najbrže rastući izvor emisija. S druge strane, najsiromašniji najviše bi dobili od dividende jer 2.000 dolara znači puno više domaćinstvu sa niskim primanjima nego domaćinstvu sa visokim prihodima. Na kraju bi većina ljudi bila na dobitku. Ali, s obzirom na to da šokovi cena hrane i energije imaju tendenciju najteže pogađati grupe ljudi sa niskim prihodima, zašto učiniti dividendu univerzalnom? Razlog tome je što politika ovakvih razmera treba i široku i trajnu podršku, a daleko je verovatnije da će ljudi podržati program ili politiku ako u njoj ima barem nešto za njih. Dalje, Građanski fond nije samo način za smanjenje emisija i pružanje sigurnosne mreže ekonomiji za prelazak na čistu energiju. Njime bi se takođe podstakle inovacije i kreativnost pružanjem podrške poduzetnicima i osobama koje preuzimaju rizik i koje će nam trebati za promenu naših energetskih i prehrambenih sistema.
Preraspodela bogatstva
Građanski fond mogao bi se proširiti i na druga, globalna opšta dobra, uključujući rudarsku i drugu ekstraktivnu industriju, plastiku, resurse okeana pa čak i znanje, podatke i mreže. Sve to uključuje opšta dobra – u vlasništvu svih – koja iskorišćavaju preduzeća koja bi trebala biti obvezna platiti svoj negativan uticaj na životnu sredinu.
Naravno, univerzalna osnovna dividenda nije lek za sve. To mora biti deo većeg plana za izgradnju društava otpornija na šokove, uključujući podsticanje većih napora za preraspodjelu bogatstva progresivnim oporezivanjem i osnaživanjem radnika. U tu svrhu Earth4All (Zemlja za sve), inicijativa u kojoj je Oven jedan od vođa, razvija paket novih predloga za koja smatraju da predstavljaju najperspektivnije načine za izgradnju kohezivnih društava sposobnijih za donošenje dugoročnih odluka u korist većine.
Naše najvažnije otkriće možda je najočitije, ali ga je također lako previdjeti. Bilo da činimo minimum za rješavanje velikih izazova ili sve što možemo za izgradnju otpornih društava, poremećaji i šokovi deo su naše budućnosti. Prihvatanje poremećaja stoga je jedina opcija i Građanski fond postaje očigledni amortizer.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
