DA LI IMA DOVOLJNO HRANE NA SVETU? Zbog rata u Ukrajini sve bi moglo da pođe po zlu, ovo su 6 ključnih stvari za bezbednu snabdevenost

BizPortal | 14:42 | 14.03.22 Biz info

Stručnjaci upozoravaju na uticaj ruske invazije na Ukrajinu na Pandemija-19, klimatske promene i sukobi su među glavnim pokretačima globalne nesigurnosti hrane.

Pixabay

Između 720 miliona i 811 miliona ljudi u svetu suočilo se sa glađu 2020. godine, otprilike svaki deseti, prema procenama UN.

-Sukob i glad su usko isprepleteni – kada jedno eskalira, obično sledi drugo. Kao i u svakoj krizi, najsiromašniji i najranjiviji su ti koji su najteže pogođeni, a u našem globalizovanom svetu, uticaj ovog sukoba će odjeknuti širom kontinenata.

Ovo su reči Gilberta Houngboa, bivšeg premijera Toga, a sada predsednika Međunarodnog fonda Ujedinjenih nacija za poljoprivredni razvoj (IFAD).

Kako se kriza u Ukrajini produbljuje, stručnjaci, uključujući Hungboa, upozoravaju na uticaj ruske invazije na globalnu bezbednost hrane.

IFAD je „veoma zabrinut“ da bi produženi sukob u Ukrajini mogao da ograniči svetsku ponudu osnovnih useva kao što su pšenica, kukuruz i suncokretovo ulje, što bi dovelo do vrtoglavog rasta cena hrane i gladi, dodaje on.

– Ovo bi moglo da ugrozi globalnu bezbednost hrane i pojača geopolitičke tenzije – dodao je Houngboa.

Kakvo je trenutno stanje globalne bezbednosti hrane?

Dve godine pandemije Kovid-19 već su uzele značajan danak globalnim sistemima ishrane i sposobnosti sveta da prehrani svojih 7,9 milijardi ljudi.

Zaustavljanje gladi je drugi od 17 ciljeva održivog razvoja UN koji treba da se postignu do 2030.

U izveštaju o stanju bezbednosti hrane i ishrane u svetu za 2021. , saradnji između pet agencija UN, autori priznaju da je postizanje ovog cilja postalo veliki izazov.

Između 720 miliona i 811 miliona ljudi u svetu suočilo se sa glađu u 2020. godini, oko jedan od 10, prema procenama UN – a otprilike 70 miliona do 161 milion ljudi više se suočilo sa glađu u 2020. nego u 2019.

Neki regioni su više pogođeni od drugih. Otprilike jedan od pet ljudi u Africi (21%) suočio se sa glađu 2020. godine – više nego dvostruko više nego u bilo kom drugom regionu i povećanjem od 3 procentna poena u jednoj godini, navodi se u izveštaju.

U Latinskoj Americi i na Karibima jedan od 10 ljudi se suočio sa glađu 2020.

Neuhranjenost utiče na rast dece. U 2020. godini, oko 22% dece mlađe od pet godina – ili nešto više od 149 miliona – patilo je od zaostajanja u razvoju, a skoro tri četvrtine dece sa takvim poremećenim rastom živelo je u samo dva regiona: centralnoj i južnoj Aziji (37%) i podsaharska Afrika (37%).

Kakav će uticaj invazija Ukrajine imati na globalnu bezbednost hrane?

Ukrajina igra glavnu ulogu u globalnom sistemu ishrane. Zajedno sa Rusijom, ove dve zemlje zajedno čine 12 odsto tržišta hrane kojima se trguje u svetu, kaže IFAD.

Skoro polovina (40 odsto) ukrajinskog izvoza pšenice i kukuruza ide na Bliski istok i Afriku, koji se već bore sa problemima gladi i gde bi dalja nestašica hrane ili povećanje cena mogli da izazovu socijalne nemire.

Egipat je najveći svetski kupac pšenice i većinu toga uvozi iz Ukrajine i Rusije. Ona koristi žito za pravljenje subvencionisanog hleba, na koji se oslanjaju mnoge porodice, navodi The Economist.

-Nastavak ovog sukoba, koji je već tragedija za one koji su direktno uključeni, biće katastrofalan za ceo svet, a posebno za one koji se već bore da prehrane svoje porodice-kaže Houngbo i dodaje:

-IFAD je posvećen da nastavi svoj rad na povećanju samodovoljnosti hranom i otpornosti najsiromašnijih zemalja sveta, ali kratkoročno će biti teško ublažiti globalne uticaje ove krize. Zaustavljanje sukoba sada je jedino rešenje.

Partner Svetskog ekonomskog foruma Iara International snabdeva poljoprivrednike u 150 zemalja đubrivima i digitalnim alatima za održivo poboljšanje prinosa i borbu protiv gladi.

Predsednik i izvršni direktor Svein Tore Holseter upozorava da sa približavanjem ključne sezone za pomeranje zaliha đubriva širom severne hemisfere, uticaj invazije na rastuće cene gasa znači da je globalna bezbednost hrane već dostigla nivo krize.

-Polovina svetske populacije dobija hranu kao rezultat đubriva i ako se to ukloni sa polja za neke useve, prinos će pasti za 50%. Za mene nije važno da li se krećemo u globalnu krizu hrane – već koliko će kriza biti velika – objasnio je za BBC.

Koji su drugi glavni izazovi koji prete globalnoj bezbednosti hrane?

Izveštaj agencija UN-a ističe glavne pokretače nedavnog porasta gladi i nesigurnosti hrane:

-Sukobi
-Klimatska varijabilnost i ekstremi
-Ekonomska usporavanja i padovi (pogoršani pandemijom COVID-19)

-Pored toga, milioni ljudi širom sveta pate od nesigurnosti hrane i različitih oblika neuhranjenosti jer ne mogu da priušte troškove zdrave ishrane- navodi se u izveštaju, napominjući da je uticaj ovih pokretača pojačan već postojećim nivoima nejednakosti.

Sukob, na primer, negativno utiču na skoro svaki aspekt prehrambenog sistema, od proizvodnje, žetve, prerade i transporta do snabdevanja inputima, finansiranja, marketinga i potrošnje.

Direktni uticaji mogu uključiti uništavanje poljoprivrednih dobara i sredstava za život i mogu ozbiljno poremetiti i ograničiti trgovinu i kretanje roba i usluga, sa negativnim efektom na dostupnost i cene hrane, uključujući hranljivu hranu.

Kako može da se okonča svetska glad i nesigurnost hrane?

Izveštaj agencija UN, objavljen pre krize u Ukrajini, preporučuje šest načina za transformaciju sistema ishrane kako bi se rešili ovi izazovi i „osigurao pristup pristupačnoj zdravoj ishrani za sve, održivo i inkluzivno“.

1. Integrisanje humanitarne, razvojne i politike izgradnje mira u područjima pogođenim sukobima.

2. Povećanje otpornosti na klimu u sistemima hrane.

3. Jačanje otpornosti najugroženijih na ekonomske nedaće.

4. Intervenisanje duž lanaca snabdevanja hranom kako bi se smanjila cena hranljive hrane.

5. Borba protiv siromaštva i strukturnih nejednakosti, osiguravajući da intervencije budu u korist siromašnih i inkluzivne.

6. Jačanje okruženja za ishranu i promena ponašanja potrošača radi promovisanja obrazaca ishrane sa pozitivnim uticajem na zdravlje ljudi i životnu sredinu.