BLISKI ISTOK VOLI NAŠE JABUKE I MALINE Brojke govore da srpskom seljaku rusko tržište možda više neće biti prioritet

Rusko tržište voća i povrća uveliko se promenilo. Pored ogromnih, novih, sopstvenih zasada, na njemu se sada takmiče i zemlje čiji su proizvođači mnogo jeftiniji nego što su oni u Srbiji ili na Zapadnom Balkanu. Zbog toga se Srbija mora brzo i snažno okrenuti novim tržištima, a tržište Bliskog istoka trenutno nudi najveću perspektivu. Međutim, ni tamo „novac ne raste na drvetu“ i samo se ozbiljnim nastupom i države i agrokompanija može napraviti dobar profit, rekli su međunarodni i domaći stručnjaci na skupu koji je organizovala Razvojna agencija Srbije.

– Vreme je za nova tržišta, a Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija se nameću kao ona sa najvećim potencijalom, i to smo videli tokom protekle izložbe EXPO Dubai 2020. Samo Emirati imaju oko četiri milijarde dolara uvoza svežeg voća i povrća, a godišnji rast je gotovo 10 odsto. A njima treba svega, od jabuka, bobičastog voća i šljiva, preko krompira, paradajza i luka, do brokolija, karfiola i zelenog povrća – ističe Julka Toskić iz organizacije „Serbia does fruit“, koja  učestvuje u izradi „Vodiča za izvoz svežeg voća i povrća na Bliski Istok“ u koordinaciji RAS-a.

Jabuke su probile led

Da Srbija tu ima velike šanse, složili su se svi učesnici, a to pokazuje i primer plasiranja srpskih jabuka, koje su 2020. godine zauzele 3,2 odsto uvoza UAE, a vrednost od 4,5 miliona dolara je predstavljala rast od 166 odsto u odnosu na godinu ranije. Daleko smo od uspeha Novog Zelanda, koji je tamo izvezao 24,5 miliona, ali bismo mogli da preteknemo Tursku, sa 4,7 miliona.

Slična je situacija i sa Saudijskom Arabijom, gde je tržište voća i povrća oko dve milijarde dolara.

– Svesni smo konkurencije iz EU, čijim je firmama Rusija bila zatvorena, ali i Turske, koja je bliža i  dobro zna tamošnji poslovni bonton. Ali to ne znači da ne možemo da uspemo ako budemo uporni i strpljivi, jer na Bliskom istoku ništa se ne završava brzo – kaže Toskićeva.

Srbija svakako ima svoje prednosti, ali mora mnogo više da se radi na organizovanoj promociji i ozbiljnoj logistici, napominje Marko Selaković, šef Kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju.

– Ovo je surovo tržište, ali veoma platežno. Osnovna razlika u odnosu na zapadna tržišta na kojima posluju srpske firme je to što je ovde reputacija Srbije veoma dobra i niko unapred ne postavlja pitanje pouzdanosti i kvaliteta, s čime smo imali problema drugde. To je posledica dobrog rada pojedinih kompanija, ali i PKS-a i države ovde – ističe Selaković.

On napominje da su ovde najvažniji kriterijumi za uspeh odličan kvalitet robe, sigurnost snabdevanja i brzina isporuke.

– Ovde se roba traži „sada i odmah“, trebaju im velike količine, a igra se utakmica sa celim svetom na tržištu odakle se potom snabdeva ceo Bliski istok. Toga kod voća i povrća ne može da bude iz daleke Srbije ako ne budemo ovde imali svoje lokalne hladnjače i magacine. I ne možemo da se takmičimo u svemu, moramo da odredimo prioritete koju ćemo robu da „guramo“. Recimo, s lukom teško možemo da pariramo Indiji ili Egiptu, ali naše jabuke i bobičasto voće svakako mogu – napominje Selaković.

Potrebna je i „priča o proizvodu“

Ističe da je kod šljive specifična situacija, pošto se ovde kupuju američke sorte, a one iz Srbije su drugačije, iako organoleptički kvalitetnije.

– To bi moglo da uspe samo ako jakom marketinškom kampanjom upoznamo kupce i potrošače sa kvalitetom i ukusom našeg proizvoda – zaključuje Selaković.

Takve kampanje su danas u svetu uobičajene, a po Bliskom istoku ih rade Novi Zeland, Poljska, Holandija, pa čak i Ruanda.

– Danas je, uz kvalitet, koji mora biti nesumnjiv, potrebno da date i „priču o proizvodu“. Pogotovo u Emiratima, gde se uz svaki proizvod u supermarketu navodi i ime zemlje odakle je. Velike kampanje imali su EU za sveže jabuke, Turska za citruse, u kojoj je čak učestvovala njihova pop-zvezda Tarkan, a Ruanda za avokado. Kod nas je to zasad izostalo, a nemamo ni kampanje na društvenim mrežama, niti veb-sajtove, reklame, saradnju sa influenserima, niti promocije u prodavnicama i specijalizovnaim magazinima – kaže Milica Zatezalo, nacionalni konsultant Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) pri UN.

Veoma je bitno poznavanje tržišta, pridržavanje propisa i zahteva uvoza i distribucije, ali i lični kontakti. Upravo ličnim kontaktima je na tržište Emirata dospela firma Berry for You Dejana Stajića, koja tamo sveže borovnice plasira već dve godine.

– Nije lako, ali nije ni komplikovano. Insistiraju na sertifikaciji zasada, proizvodnje i pakovanja, na brendiranju i ambalaži. Najveći problem je dostava količina koje mi šaljemo avionom, DHL-om. Ne možemo da dostavimo onoliko koliko nam traže, a kontinuitet dostave je veoma bitna stvar. Zbog toga bi država morala da uspostavi neki kanal, recimo kargo-letove – kaže Stajić.

I marketing i logistika bi morali i mogli da se unaprede i sada je prilika da tako nešto počne, jer Srbija je odlično iskoristila sajam EXPO Dubai za svoju promociju.

– Naš paviljon je posetilo 1,3 miliona ljudi i tamo videlo 250 proizvoda iz Srbije koji su većim delom bili iz prehrambenog sektora. Svežeg voća zbog problema logistike nije bilo, ali na dobrom utisku svega ostalog može da se gradi i njihova promocija. Bitno je da se pozicioniramo i kao zemlja proizvođač kvalitetne hrane, a ne samo kao zemlja porekla nekog pojedinačnog proizvođača – zaključila je Ana Ilić, viša savetnica za kreativne industrije u Kabinetu predsednice Vlade Srbije i šef tima nacionalne platforme Srbija stvara.