Na prvi pogled izgleda kao još jedna neobična biljka koja pokušava da pronađe mesto među klasičnim ratarskim kulturama.
Međutim, lupina ima osobine zbog kojih bi mogla da bude zanimljiva kao specijalizovana ratarska kultura - njeno zrno je bogato proteinima, biljka pripada mahunarkama, a može da se koristi i u ishrani životinja i u proizvodnji hrane za ljude.
Upravo zbog visokog sadržaja proteina lupina se sve više posmatra kao moguća alternativa delu sojine sačme, ali i kao sirovina za proizvodnju brašna i proteinskih proizvoda.
Za poljoprivrednika je, međutim, najvažnije pitanje - gde je tu zarada?
Lupina može da se koristi za stočnu hranu
Najveća mogućnost za plasman lupine trenutno je u proizvodnji proteinske stočne hrane.
U zavisnosti od vrste, sorte i uslova proizvodnje, zrno lupine može sadržati oko 32 do 46 odsto proteina. Zbog toga može da se koristi u obrocima za goveda, svinje i živinu, a istražuje se i njena primena u ishrani riba.
To znači da proizvođač ne dobija samo još jednu ratarsku kulturu, već zrno koje može da bude sirovina za proizvodnju proteinskih obroka.
Lupina se može koristiti kao deo smeša za ishranu životinja, a njena vrednost posebno dolazi do izražaja tamo gde postoji potražnja za domaćim izvorima biljnih proteina.
Koliko može da se zaradi?
Ovde ne postoji jedna cifra koja važi za sve proizvođače.
Zarada po hektaru zavisi od prinosa, sorte, kvaliteta zrna, cene semena, troškova proizvodnje, zaštite useva, žetve, sušenja i transporta, ali pre svega od prodajne cene.
Zato se kod lupine ne može jednostavno reći da će hektar doneti određenu sumu novca.
Ako bi, na primer, proizvođač ostvario prinos od 2,5 tona po hektaru, a zrno prodao po 300 evra za tonu, prihod od prodaje bio bi oko 750 evra po hektaru.
Sa prinosom od 3 tone i cenom od 350 evra po toni, prihod bi dostigao 1.050 evra.
Ako cena i prinos budu viši, raste i prihod, ali istovremeno treba računati sve troškove proizvodnje.
Zato je kod lupine važnija računica prihoda i troškova nego sama cena po kilogramu.
Novac nije samo u zrnu
Lupina može imati dodatnu vrednost i zbog svoje uloge u plodoredu.
Kao mahunarka, ona ostvaruje simbiozu sa bakterijama koje vezuju atmosferski azot, zbog čega može doprineti snabdevanju biljke azotom i imati određene koristi za naredni usev.
U zavisnosti od načina proizvodnje, biljna masa može se koristiti i kao zelenišno đubrivo, odnosno za zaoravanje i povećanje količine organske materije u zemljištu.
To znači da korist za poljoprivrednika ne mora biti samo novac dobijen prodajom zrna. Deo vrednosti može da se ostvari kroz plodored i smanjenje pojedinih troškova u narednoj proizvodnji.
Od lupine može da se pravi i hrana za ljude
Lupina nije namenjena samo stočnoj industriji.
Od odgovarajućih, niskoalkaloidnih sorti mogu se dobijati brašno, proteinski sastojci, pahuljice i drugi prehrambeni proizvodi.
Lupinino brašno može da se koristi u pekarskoj industriji i različitim proizvodima u kojima je potrebno povećati sadržaj proteina.
Ipak, važno je da se za ishranu koriste odgovarajuće sorte i da se zrno pravilno obradi. Lupina sadrži alkaloide, zbog čega se ne može svaka vrsta ili sorta koristiti na isti način.
Gde je najveća poslovna prilika?
Najveći potencijal nije nužno u tome da lupina postane masovna zamena za pšenicu, kukuruz ili soju.
Mnogo zanimljivija može biti kao specijalizovana proteinska kultura.
Poljoprivrednik može da je proizvodi za prodaju zrna, za sopstvenu stočnu proizvodnju ili za dalju preradu.
Kod gazdinstva koje već ima stoku, računica može biti drugačija jer deo proteinske komponente obroka može da se proizvede na sopstvenoj njivi.
Za proizvođača koji nema stoku, ključan faktor je tržište – odnosno kome će zrno prodati i po kojoj ceni.
Nije za svaku njivu
Lupina nije kultura koju treba sejati bez prethodne računice.
Odgovaraju joj određeni tipovi zemljišta, dok problemi mogu nastati na zemljištima sa visokim pH i na parcelama koje zadržavaju višak vode.
Prinos takođe može značajno da zavisi od vremenskih uslova, sorte i tehnologije proizvodnje.
Zato pre setve treba izračunati troškove semena, obrade zemljišta, đubrenja, zaštite, žetve, sušenja i transporta, a zatim ih uporediti sa očekivanim prinosom i prodajnom cenom.
Proteini postaju sve važnija roba
Lupina je zanimljiva jer se uklapa u rastuću potražnju za biljnim proteinima.
Može da se koristi za stočnu hranu, prehrambene proizvode, proteinske sastojke, a istovremeno ima i ulogu u plodoredu.
Zbog toga se njena poslovna vrednost ne nalazi samo u tome koliko kilograma može da se proizvede po hektaru.
Prava računica je u tome koliko košta proizvodnja, koliki se prinos može ostvariti i, najvažnije, po kojoj ceni proizvođač može da proda zrno.
Za poljoprivrednika koji ima odgovarajuće zemljište i siguran plasman, lupina bi zato mogla da bude zanimljiva dopunska kultura i potencijalni izvor prihoda.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)