U KOMŠILUKU JE SITUACIJA ZABRINJAVAJUĆA Sezonskih radnika u Hrvatskoj nikad manje – problem ipak leži u nedostatku novca

BizPortal | 14:09 | 17.06.22 Turizam

Po službenim procenama turističkoj industriji u Hrvatskoj moglo bi da nedostaje oko 10.000 radnika (sezonaca), a po slobodnoj negde oko 35.000 radnika.

Pixabay

Država Hrvatska najavljuje odlično posećenu sezonu i sam procvat turizma nakon dve loše godine usled globalne pandemije korona virusa. Međutim, iako su podaci ohrabrujući ugostitelji su veoma zabrinuti jer glavno pitanje koje se nameće u ovoj sezoni jeste „ko će da im radi“?

Za vapaj komšija čuo je ceo region. Dodatno situaciju pogoršava to što su mladi Hrvati mahom otišli u zemlje zapada što se odražava i na tržište rada. Uvidom u brojne oglase za posao, izgleda da broj zainteresovanih za radne pozicije nije adekvatan i skoro da ne pokriva ni 5o odsto otvorenih radnih mesta.

Traže se profesionalni konobari, kuvari, pica i roštilj majstori, sobarice, ali i moleri. Sudeći po visini plate upravo su kuvari ti koji bi mogli najviše da profitiraju.

Plate na hrvatskom primorju se kreću od 800 – 2.500 evra mesečno, a skoro svaki poslodavac nudi besplatan smeštaj i obezbeđena minimum dva obroka dnevno.

Sobarice i čistace – 700 do 900 evra
Konobari – od 900 do 1200 evra
Kuvari – od 1500 do 2.500 evra
Pomoćni radnici u kuhinji – 800 do 1500 evra
Moleri – 1500 evra

Iako ove cifre zvuče potpuno zadovaljavajuće, posebno za mlade ljude iz Srbije, Makedonije, BiH, odziv je poprilično slab, te su Hrvati primorani da regrutuju radnu snagu čak iz Azije.

Koliko su domaći poslodavci očajni svedoči i izjava vlasnika restorana u Rovinju i predsednika Ceha ugostitelja da je „situacija poprilično zabrinjavajuća“.

I pored bogate obale i luksuznih apartmana i restorana, nedostatak radnika je problem koji bi u dužem vremenskom periodu mogao da našteti imidžu hrvatskog turizma.

Denis Ivošević, direktor turističke zajednice Istarske županije, u izjavi za HRT objasnio je koliko je to zapravo loše po ovu, ekonomski vrlo značajnu privrednu granu, ali i da već sada postoji izvstan strah kako će se obavljati naredne turističke sezone.

– Očigledno će nas taj problem pratiti narednih godina – to je strukturni problem o kojem treba razmišljati na dugoročni način, a s brzim merama treba razmišljati kako ga iz godine u godinu premostiti. Mislim da je situacija kod hotelijera dobro pripremljena, dok se privatni ugostitelji i poduzetnici snalaze svaki na svoj način. Činjenica je da će strana radna snaga i ove godine upotpuniti veliki manjak domaće – smatra Ivošević.

Koji su razlozi zbog kojih se „zaobilaze“ radna mesta na Jadranu?

Iako postoji velika potražnja za radnom snagom, čini se da visina zarada ne prati taj trend hitnosti, pa zato i nema velikog interesovanja kod omladine iz regiona da jedan deo leta provedu radeći na hrvatskom delu Jadrana.

Kako za naš portal objašnjava N. Antonijević, konobar koji već nekoliko godina leto provodi radeći u raznim ugostiteljskim objektima, plata koja se nudi, ne razlikuje se puno od zarade koju daju ugostitelji u Srbiji.

– Bio sam na razgovoru u agenciji koja šalje ljude na hrvatsko primorje, konkretno za rad u jednom restoranu u Splitu. Nisam doneo odluku odmah jer sam želeo dobro da razmilim o toj ponudi. Ponuđena mi je plata od 1.300 evra, plaćen smeštaj i dva obroka. Ono što me je možda odvuklo od ideje da „radim i uživam“ na odmoru jeste činjica da ću imati samo koji sat slobodno u toku dana, ali da i tu platu mogu da zaradim radeći kao konobar u bilo kom kafiću na Adi Ciganliji. Bakšiš je dobar, a i u svojoj sam zemlji – prepičava svoje iskustvo za naš portal N. Antonijević.

Sudeći po ovim iskustvima, da bi se gorući problem hrvatskog turizma rešio potrebno je uložiti dosta novca, što će biti teško izvodljivo jer se ova zemlja trenutno suočava sa jednom od najviših stopa inflacije u Evropi koja iznosi 11 odsto.