NAPRED, TRAGOM SRPSKIH VITEZOVA! Ulovite ovaj topli vikend, dok je još sunca – Bizportal predlaže vikend turu za pamćenje

BizPortal/V. Popović | 15:46 | 14.10.22 Turizam

Kojim god pravcem krenuli uživaćete svim čulima, a ponešto ćete i naučiti o slavnoj srpskoj prošlosti.

Shutterstock

Ukoliko vam je pun kufer obaveza, džangrizave šefice/šefa, ispitnog roka i svakodnevnih beskrajnih putovanja od kuće do posla i nazad, idealna je prilika da otputujete na izlet van grada i iskoristite blago sunce babljeg leta, koje će prema prognozama da nas greje još nekih desetak dana. I uvek ona stara dilema, kuda za vikend pobeći i aktivnim predahom napuniti baterije za naredni period.

Bizportal je do sada predlagao razne turističke rute put planinskih predela, vazdušnih banja i drugih popularnih odredišta za odmor. Ovaj put vam donosimo zanimljivu preporuku za putešestvije stazama srednjevekovne Srbije. One vode ka drevnim utvrđenjima i zamkovima bogatog plemstva koja ponosno odolevaju zubu vremena. Stoje postojano kao večiti podsetnik da od davnina na ovim prostorima nije bilo dosadno i nije manjkalo osvajača.

Dvorci tri srca junačka

Mnogo je zanimljivih destinacija pogodnih za kratke vikend ture na teritoriji Vojvodine, ali jedna od možda najromantičnijih destinacija su zasigurno njene građevine koje su u vremena davna bile domovi bogatih vlastelinskih familija. Najpoznatiji od njih je onaj koji je pripadao porodici Dunđerski, koja ga je i sagradila, a nalazi se u Banatu, nedaleko od Bečeja. Dvorac “Fantast“.

Od Beograda je udaljen 137 km i kolima se do njega stiže za nekih sat i četrdeset minuta. Dvorac “Fantast“. Ponosno nad banatskom ravnicom uzdižu se kule ovog raskošnog belog zdanja koje dominiraju čitavim ovim krajem. Jedan od najbolje očuvanih zamaka Srbije koji oduzima dah svojom lepotom, raskošnošću i diskretnom otmenošću. S razlogom je među turistima najpopularniji. Ovde se pored uživanja u ambijentu samog Fantasta može uživati i u lepotama prirode koja ga okružuje. Ako tražite mir, tišinu začinjenu istorijom, ovo je idealno mesto za vaš kratki odmor tokom neradnih dana.

Ugled, otmenost i moć jedne porodice pretočeni u dva kaštela

Nije Fantast jedina zaostavština ove ugledne i imućne familije. Još jedno nesvakidašnje zdanje po svojoj lepoti će učiniti vaš vikend izlet za pamćenje. Kompleks od dva dvorca sagrađen je za porodicu Stratimirović, koja je bila vlasnik 120 godina. Početkom 20. veka kupio ga je Lazar Dunđerski, koji je doprineo razvoju Kulpina. Manji dvorac izgrađen je krajem 18. veka, a veći polovinom 19. veka. Veliki dvorac obnovljen je i rekonstruisan 1912. prema projektu arhitekte Momčila Tapavice, i ovaj deo dvorca otvoren je za turiste.

Kaštel Dunđerski, odeven u oker i terakota nijanse lociran je u živopisnom vojvođanskom selu Kulpin, koje je udaljeno samo pola sata, odnosno tridesetak kilometara od Srpske Atine. Ako vam ne bude dovoljno akcije i miline tokom obilaska ove znamenitosti i vreme vam ovde proleti, možete otići na ručak do Novog Sada. Od Beograda do ovog jedinstvenog istorijskog objekta stiže se za otprilike sat i po vremena, a selo Kulpin je udaljeno od glavnog grada 127 kilometara.

Ukleto mesto ili samo mit?

No, ne odišu sva plemićka vojvođanska zdanja ove epohe romantikom i ne pobuđuju samo lepa osećanja. Od nekih vam se zaledi krv u žilama. Pre svega zbog mitova koji kolaju o njima i njihovom nastanku. Štaviše, podsećaju na kulise Hičkokovog horora. Jedna od takvih građevina je dvorac Šlos, u Golubincima nadomak Rume, u Sremu. Ovo mesto se nalazi na 52,5 kilometara od Beograda, a autom se do njega stiže auto-putem za otprilike 45 minuta.

Dvorac Šlos je sagrađen 1767. godine prema projektu arhitekte Florjana Madačonija i predstavlja najstariji i najznačajniji kulturno-istorijski objekat na teritoriji opštine Stara Pazova. Sagrađen je za potrebe oficirskih porodica vojne granice kao Upravna zgrada u Golubincima, kako piše u samom projektu.

Prate ga priče o prokletstvima, neverstvima i kaznama. Ima značajnu arhitektonsku i istorijsku vrednost jer su u njemu boravili Karađorđe Petrović i kompozitor Ludvig Van Betoven.

Ovaj dvorac je pun tajni, misterija, a neki ga nazivaju i ukletim zamkom. U trenutku kada se u njemu čuje ječanje, u Golubincima se pale sveće i stavljaju u okvir prozora da bi se kako kažu posvetili jauci mučenika.

Ovaj zamak je tokom dva veka svoga postojanja, nakon smrti prvog vlastelina ponajčešće služio kao mučionica. Poslednji mučenici su urezali svoja priznanja u zidove zamka, krajem Drugog svetskog rata. Zato i nije iznenađujuće što Šlos prate priče o prokletstvu. Možda nije za svakog, ipak i ovo zdanje bi onima koji vole adrenalinske ture moglo biti zanimljivo za obilazak jer se nalazi nadomak Beograda.

Poslednja linija odbrane od Turaka i rezidencija despota Đurđa

Nisu zamkovi jedina odredišta koja su prigodna za kratke odmore od svakodnevnih obaveza, jer nisu isuviše udaljeni od Beograda. Ima dosta zanimljivih starih gradova ili utvrđenja do kojih se brzo pristiže, a izletnicima su izuzetno zanimljiva. Zbog svoje monumentalnosti ili zbog legendi o njihovim graditeljima i žiteljima, a koje se i dalje prenose usmenim predanjem. Ovaj put krećemo u suprotnom smeru od Vojvodine, južno od reke Save, tokom moćnog Dunava. Tako stižemo do grada na Dunavu, udaljenom od prestonice 65 kilometara. Autom se do njega stiže za nešto manje od sat vremena vožnje automobilom, putem koji vodi preko Grocke gde ako se zastane u proputovanju, može se uživati u pogledu na Dunav koji pleni. Naravno, reč je o gradu Smederevu i njegovoj tvrđavi koja je u Srednjem veku svedočila padu srpske države.

Na ušću reke Jezave u Dunav, na površini od 11 hektara nalazi jedna od najvećih srednjovekovnih tvrđava u Evropi – Smedervska tvrđava. Podigao je despot Đurađ Branković u XV veku u cilju odbrane od Turaka. Tvrđava je podignuta za samo dve godine uz veliku žrtvu graditelja. Legende kažu da su graditelji umirali od iznemoglosti, a narod je krivio despoticu prokletu Jerinu, po kojoj se naziva još i Jerinin grad.

Smederevska tvrđava je oblika trougla, ima 25 visokih kula i sastoji se od Velikog i Malog grada. Mali grad je sagrađen prvi i u njemu je bila rezidencija Despota Đurđa i njegove porodice, kao i biblioteka i kovnica novca. Pad Smederevske tvrđave 1459. godine označio je i konačni pad srpske srednjevekovne države. Svim uživaocima vina treba napomenuti da se njima obilazak ove znamenitosti i samog grada preporučuje tokom septembra jer se tada održavaju Smederevske jeseni, jedna od najvećih manifestacija u slavu “pića bogova“ u Srbiji. Šetnjom do centra grada se stiže do “VinoGrada“-a odnosno vinski grad u kome vinski proizvođači ovog kraja poznatom po uzgajanju voća i vinove loze, izlažu svoja vina u autentičnim objektima u obliku bačvi, gde posetioci mogu da degustiraju i kupe vina.

Fortifikacija iznad doline Jorgovana

A malo dalje od Smedereva, jugozapadno uz reku Zapadnu Moravu, zatim tokom Ibra stižemo do Kraljeva. Nešto dalje od ovog grada, na dvadesetom kilometru puta ka Raškoj na uzvišenju iznad doline jorgovana, izdiže se monumentalna tvrđava Maglič, kojoj se svi dive kad je ugledaju. Ovo utvrđenje je među najočuvanijim srpskim srednjovekovnim fortifikacijama, obavijeno mistikom i legendama, građena na strmoj i goloj steni kupastog oblika, mesto koje svojom lepotom očarava svakog putnika namernika, dok se gore visoko, iznad pramenja magle koje se kače o stene i jorgovane oko Ibra, šepuri nedodirnitut kao kapija starog Rasa. Ovo je najdalje odredište koje Bizportal predlaže na ovoj vikend turi. Možda bi bilo najbolje naći prenoćište u Kraljevu i uz posetu ovom živopisnom gradu i utvrđenju Maglič, zaokružiti relaksirajući dvodnevni nezaboravni izlet. Ovaj srednjevekovni lokalitet je od Beograda udaljen 202 kilometra i kolima je potrebno nekih dva i po sata vožnje. Do Kraljeva nešto manje, koje je udaljeno od glavnog grada 182 kilometra. Da bi se do njega stiglo potrebno je dva sata i deset minuta vožnje autom.

Na nekih 100m od obale reke, moćne zidine ovog utvrđenja stoje kao predvorje ulaska u dolinu Ibra. Dolina reke i putovaje uzvodno uz nju predstavlja savršenu dopunu obilaska Magliča, jer kroz dolinu Ibra imate priliku da putujete, na neki način, i kroz vreme. To je prilika za celodnevni obilazak i jedinstvenu rutu u kojoj se spaja savremeno sa onim što je tu istorija ostavila u zaveštanje koje traje već duže od osam vekova. I zato ovaj kraj predstavlja jedan od najautentičnijih delova Srbije koji se moraju obići.