MARŽE U SRBIJI 10 PUTA VEĆE NEGO U EU Zbog pohlepnih prodavaca građane svaki put obuzme strah kada uđu u prodavnicu
Deo ovih kretanja je opravdan jer su proizvođačke cene porasle zbog poskupljenja energije i sirovina, što je izazvano prvo pandemijom, a potom ratom u Ukrajini.
Međutim, kako ukazuje Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS), većina tih poskupljenja u našoj zemlji je neosnovana. Trgovinski lanci od kada je počela pandemija, koriste aktulenu globalnu krizu, kao i činjenicu da je na našem tržištu slobodno formiranje cena. Oni podižu marže, odnosno svoje zarade, tako nadoknađuju svoje gubitke i zgrću profit. Ceh, na kraju, plaćaju građani. Na društvenim mrežama često kruže primeri istih proizvoda koji su u inostranstvu jeftiniji nego na policama megamarketa u našoj zemlji.
– Trgovinski lanci imaju monopol i diktiraju cene. Na tržištu EU standard je da se marža kreće oko 15 do 20 odsto, a kod nas one idu na 50, 100 do 200 procenata. Zapravo, niko tačno ne zna po kojoj ceni oni nabavljaju robu od dobavljača, pa se ne zna tačno ni visina njihovih marži, pogotovo jer ima i skrivenih – objašnjava Marko Dragić iz NOPS-a.
On kao primer takve prikrivene provizije navodi da trgovinski lanci naplaćuju ulazak proizvoda na police svojih marketa. Tako, kako dodaje, dobavljača košta nekoliko hiljada evra samo da njegov artikal dobije poziciju pored kase. Prema Dragićevim rečima, oni često poskupljuju proizvode koje imaju na zalihama, odnosno u skladištu, što je neopravdano.
– To je roba koju su oni nabavali po određenoj ceni ranije, na koju su već platili porez, dažbine, a onda dodatno na to podižu svoju zaradu – ističe Dragić.
– Takođe, oni imaju zatvoreni krug, jer imaju i svoje proizvode, pod oznakom svoje robne marke. Ako se pogleda, kolika je, na primer, cena graška kod dobavljača, može se videti da je do 100 odsto veća u pojedinim trgovinskim lancima. Dakle, jasno je da oni diktiraju cene.
Neophodno je, kako naglašava, da država nađe neki mehanizam za kontrolu marži, da inspekcija prati razliku nabavne i maloprodajne cene. Stari trik prikrivenog poskupljenja proizvoda smanjivanjem njegovog sadržaja, potiče od proizvođača, a onda to koriste i trgovci. Kako navodi Dragić, potrošači se najviše žale na tu praksu.
– Primete da je proizvod poskupeo, ili je cena ista, ali je njegova količina manja za 20 ili 30 grama. Oni koriste navike potrošača, koji kupuju određeni proizvod po inerciji. Međutim, to nije kažnjivo i nije nezakonito. Jedini način da se kazne takvi proizvođači i trgovinski lanci je da ih potrošači bojkotuju – navodi Dragić.
U Srbiji su kupci već navikli na smanjeno pakovanje čokolade i na ambalaže u kojima ima više vazduha nego grickalica. Kada se pogledaju rafovi, mnogi proizvodi su stesani. Tako se sir prodaje u pakovanju od 450 i 900 grama, kafa po 175 i 180, umesto uobičajenih 200 grama. Kesice kikirikija su od 75, 80 i 90 grama. Čaša jogurta je sa 200 spala na 180 grama.
NOPS stalno upozorava građane na ovu praksu. Zaštitnik potrošača u Nemačkoj je nedavno, takođe, ukazao da sve više proizvođača koristi taj trik, da smanji proizvod, ali ne i cenu, ili čak dodatno podigne cenu. Kako se navodi, ta pojava nije ništa novo, ali su žalbe nemačkih potrošača veoma učestale. To se uglavnom događa kod slatkiša, higijenskih proizvoda i kozmetike.
Ograničenjem da se smanji pohlepa
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) uputila je nedavno predlog Vladi Srbije da se ograniči trgovačka marža na prehrambene proizvode i artikle za ličnu i kućnu higijenu. Oni smatraju da bi to uticalo da se smanji pohlepa pojedinih trgovinskih lanaca i da se zaustavi dalji neopravdani rast cena.
Za rast cena krivi hrana i energenti
Inflacija u Srbiji u julu iznosila je 12,8 odsto. Ovo je nedavno saopštila NBS, ističući da je 70 procenata od toga poticalo od rasta cena hrane i energenata. Prema projekcijama, u septembru će inflacija dostići vrhunac od 14 odsto, a od oktobra će nastaviti da pada.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
