MALA VAROŠ, AL’ JE FINA Letovanje lepše nego na moru – pokraj „suze Evrope” na severu Crne Gore

BizPortal/V. Popović | 11:19 | 12.08.22 Turizam

Iako većini od nas kada se pomene leto prva asocijacija je toplo more, plivanje i lenčarenje na suncu, letnji predah od obaveza u planinskim krajevima može biti mnogo zanimljiviji i sadržajniji.

Bizportal.rs

Sticajem raznih okolnosti, ali pre svega zbog netabilnih prilika na svetskom ekonomskom planu i značajno skupljim aranžmanima za popularne primorske destinacije nego prethodnih godina, ovog leta je autor ovih redova odlučio da svoj godišnji odmor provede u mestu u kojem je to već ranije činio nebrojano puta u životu.

Najčešće je to bivalo u kombinaciji sa boravkom u nekom odredištu kraj mora. Odluka na ovaj živopisni grad na severu Crne Gore je pala ne samo iz razloga da bi se video sa rođacima sa očeve strane, koji žive na drugim meridijanima i u državama iz okruženja, već i zato jer mi se taj odabir činio kao najracionalniji. Pre svega, zbog sveopšte globalne ekonomske nesigurnosti, jer u ovom mestu udaljenom od Beograda 398 kilometara, posedujem kuću koju mi je otac za života sagradio, ali i zbog nebrojenih mogućnosti za aktivnim odmorom koje ova destinacija pruža.

“Gledala sam Kolašina – mala varoš, al’ je fina“

Reč je o Kolašinu, gradu koji se nalazi pokraj bistre planinske reke Tare, poznatoj pod nazivom “suza Evrope“. Ovaj grad ponosito stoji na 900 metara nad morem. Do njega je pored drumskog, moguće doći i železničkim putem jer se nalazi na pružnom pravcu Beograd – Bar. I baš kao što kaže stara pesma Branke Šćepanović – „Gledala sam s Koma plava kako vjetar zamotava i gledala Kolašina mala varoš al’ je fina…” Ovaj gradić na 72. kilometru puta od Podgorice ka severu zemlje je jedinstven iz više razloga, ali pre svega zbog raznolikosti sadržaja koje pruža. Od čistog vazduha i netaknute prirode, preko impozantnih planina, bistrih jezera, nezagađenih vodotokova i slasne domaće hrane. Mnogi iz glavnog grada Crne Gore upravo ovde traže spas od letnjih žegi i saharskih temperatura, jer one su leti ovde prijatnih 30 stepeni Celzijusa tokom dana. A noću, kada živa u termometru spadne na petnaestak stepeni, za ugodan san potreban je samo jorgan.

Reka Tara – “suza Evrope“

No, vratimo se studenoj Tari i priči o njoj. Tvore je dve rečice Opasnica i Veruša, koje izviru u podnožju planinskih divova – Komova, a teče delom i kroz BiH gde se stapa s Pivom i uliva u moćniju rođaku Drinu. Mnogi ribolovci ovoga kraja uživaju u mušičarenju na njenim brzacima, loveći najčešće pastrmke-potočare kojih je ovde u izobilju. Poslednjih godina Kolašin doživljava procvat kada je turističke brojke u pitanju. Pre svega, zbog raznolike ponude koju pruža turistima koji ovde dođu na par dana sa mora ili onima koji vole ovde da provedu čitav svoj odmor. Možda ponajviše zahvaljujući reskom gorskom vazduhu i netaknute prirode koja je ovde u svom najraskošnijem izdanju. Ko je god ovde došao iz daleka, ona bi ga bez rezerve očarala. Planinari su ovde tokom letnjih meseci među najbrojnijim posetiocima jer u široj okolini izazova za njihovu pasiju ima na pretek. Tu su već pomenuti Komovi, Moračke planine, Sinjajevina, Prokletije, ali pre svega planinska lepotica Bjelasica koja je od centra mesta udaljena desetak kilometara ka istoku, na kojoj se nalazi najrazvijeniji i najposećeniji Ski centar u Crnoj Gori – Kolašin 1600, koji nudi 46 kilometara skijaških staza. Njen najviši vrh je Crna glava i uzdiže se na 2.139 metara nadmorske visine. Zimi ne treba da čudi što se traži ski pas više jer je Bjelasica dobro poznata iskusnim znalcima zimskih sportova, međutim, ovde i leti sve vrvi od uživalaca prirode i onih sa izraženim avantrurističkim duhom jer mogu i kada nema snega da uživaju u blagodetima ove planinske dive. Žičarama se može prevesti od podnožja do najudaljenijih vrhova, sa kojih kažu da za vedrih dana, puca pogled sve do Avale.

Od planinskih vrhova preko katuna, do jedne od poslednjih prašuma Evrope

Ko voli, može da provede dane i noći u obližnjem Eko katunu – Vranjak, koji je prilagođen za turističke posete. Preko dana može se uputiti u pohode ka vrhovima Zekova glava ili Troglava, mogu se jahati konji i da se prikuplja lekovito bilje, jagode ili borovnice. Za one koji vole da uživaju u nešto dinamičnijim aktivnostima, tu je džip safari, vožnja bagijima i kvad vozilima. U Eko katunu, vredne ruke lokalnih domaćica za goste pripremaju gastronomske gurmanluke kolašinskog kraja, a prvi među jednakima su cicvara i smočeni kačamak, koji je autohton za ovo podneblje, jer se priprema na poseban način. U njega idu samo lokalni sastojci, a glavni su krompir sa ovih terena i nadaleko poznati lisnati sir koji je zaštićen geografskim poreklom. Moguće je noćiti u planinskim brvnarama u obliku sanki, u okviru ovog turističkog kompleksa, a pre sna gledati u vedro noćno nebo na kojem se sazvežđa čine toliko bliskim kao da su na dohvat ruke. Preko dana, planinskim stazama moguće je doći do nekoliko „gorskih očiju” u kojima žeđ gase konji sa okolnih katuna. (Katuni su staništa gde tokom leta stočari iz nižih predela dovode svoje brave na ispašu i tu u simbiozi s prirodom borave tokom letnjih meseci i žive na način kako se to nekada činilo). Stranim turistima je ovo tura broj 1, kada ih sa mora dovedu u obilazak severnih krajeva. Ursulovačko i Pešića jezero su nevelika, ali nesvakidašnja zbog svoje lepote i čistoće.

Najpoznatije, najraskošnije po lepoti i najveće od njih je Biogradsko jezero, od prirode skriveno u Nacionalnom parku “Biogradska Gora“. Ovaj biorezervat, nekadašnji zabran Knjaza Nikole, osnovan je 1952. godine. Ovom jezeru život udahnjuju snegovi koji se s proleća otapaju sa okolnih visova i najčistije planinske reke koje se u njega slivaju. Biogradska gora je udaljena od Kolašina svega 15 kilometara, i jedna je od preostale tri prašume Starog kontinenta. U bistroj smaragdno zelenoj ledničkoj vodi ogledaju se divovska, stoletna Bukova stabla i ona druga iz 26 biljnih zajednica koje ovde obitavaju. Svud unaokolo se čuje omamljujući poj neke od 200 vrsta ptica kojima je ovde stanište, a zimi neretko i rika medvedica koje ljubomorno čuvaju svoje mlade. Doći ovde u toku leta, a ne zaplivati u nekoj od skrivenih uvala ovog očaravajućeg “gorskog oka“ je čist gubitak za dušu. Ja sam to učinio i ovog leta sa grupom turista iz Engleske i Holandije, koje sam sasvim slučajno sreo tokom nedavnog obilaska. Ono što su doživeli svojim čulima u ovoj gori, na njih je ostavilo duboke impresije. Što zbog prozirnosti i svih tih zelenih nijansi vode u kojoj su plivali, što zbog neočekivano prijatne temperature vode Biogradskog jezera. Prizori okomitih planinskih vrhova i livada, kao i eho tokom vikanja njihovih imena koji se širi u tri glasa bilo je nešto što nikada pre nisu doživeli. Ko nije bio na raftingu na reci Tari, taj ne poznaje šta je pravo uzbuđenje. To je doživljaj za koji je potrebna neka nova, duža i zasebna putopisna priča i još jedna od obaveznih top pustolovina koje treba iskusiti, ako dolazite u ove krajeve naše komšijske države. Uz nezaobilazni obilazak Žabljaka i svih znamenitosti ukojima planina Durmitor ne oskudeva.

Auto-put dovodi do ubrzanog razvoja ovog kraja

Ne treba zaboraviti da pomenemo i deonicu novootvorenog auto-puta koji se završava nadomak Kolašina i koji sada put od glavnog grada susedne republike značajno skraćuje i čini bezbednijim jer se više ne prolazi opasnim vrletima i krivinama starog druma duž kanjona reke Morače. Nekada se od Podgorice do ovog grada na severu Crne Gore autom putovalo sat i petnaestak minuta, a sada svega četrdeset minuta. Verovatno je i to razlog što je ova varoš ovog leta posećenija više nego ikad ranije. Dolaze mnogi žitelji Podgorice da bi isprobali svoje četvorotočkaše na prvoj brzoj saobraćajnici ove zemlje, ali bio je i primetan veći broj stranih posetilaca. Verovatno se iz ovih razloga u Kolašinu sve više grade novi turistički i stambeni kapaciteti, koji su primetni kako na sve strane niču u poslednje dve godine, koje prati i sve veći skok cena nekretnina na teritoriji kolašinske opštine. Sve većoj posećenosti gradu na Tari doprinelo je i bogato kulturno-umetničko leto organizovano tokom jula i avgusta meseca, u okviru 8. Međunarodnog festivala alternativnog teatra Korifej – Kolašin 2022. Brojna alternativna pozorišta sa domaćeg terena i iz okruženja su gotovo svakodnevno imala svoje raznovrsne igrokaze, kako na pozornici Centra za kulturu, tako i na sceni pod otvorenim nebom na nekom od gradskih trgova ili na platou ispred Spomen doma. Organizovane su i brojne izložbe crnogorskih i inostranih slikara, vajara i drugih umetnika. Bilo je i svirki nekoliko poznatih grupa i pevača zabavne muzike. Sve ovo je dovelo brojne ljude sa strane u ovaj živopisni gradić.

Cene vanpansionske potrošnje jesu skočile, ali su i dalje na razumnom nivou

Razumne cene vanpansionske potrošnje su verovatno razlog više što sve više turista pohodi ovo, inače popularno mesto za odmor, koje je i ranijih godina beležilo porast poseta i boravaka u turističkim kapacitetima. I ovde je inflacija uticala na ekonomske prilike i rast cena. One jesu otišle naviše, ali ne previše. Ako izuzmemo cenu hleba koja u Crnoj Gori iznosi 75 evrocenti, što je 88 dinara i kilograma šećera od 95 centi ili 111 dinara, cene ostalih životnih namirnica su uglavnom kao u Srbiji, ako ne i nešto niže, nego u Beogradu. Kačamak i cicvara koju obavezno treba probati u nekom od mnogobrojnih nacionalnih restorana i konoba koštaju 8 evra za dve osobe. Preporuka gde je najbolja usluga i kvalitet kada su specijaliteti lokalne kuhinje u pitanju, to su svakako konoba Amanet koja se nalazi na putu za Mateševo, pravac ka izlasku na auto-put za Podgoricu, kao i trebaljevski Lovački dom. Ko ne može van grada iz nekog raloga, tu je i restoran Vodenica u središtu mesta. Cene espreso kafe su uglavnom u svim kafićima 1 evro, sokovi i pivo su od 2 do 2,5 evra, a kisela i obična voda su uglavnom u svim ugostiteljskim objektima od 1,5 do 2 evra. Od mnogobrojnih ugostiteljskih objekata kojima ovaj grad obiluje, svakako prva preporuka je cafe Napoleon koji treba neizostavno posetiti. Na ovom posebnom mestu, ljubazni domaćini pripremaju različite vrste ukusnih kafa i najfinije kroasane u ovom delu Crne Gore. Uz zvuke starih, odabranih šansona. Ovaj bistro-mini muzej je svojevrsni hram francuske kulture i istorijskog nasleđa te zapadnoevropske zemlje. Ukrašen je mnogim znamenjima čuvenog vojskovođe i umetničkim slikama crnogorskih autora, kao i raznim predmetima iz francuske slavne prošlosti. Tu je moguće sresti viđenije Kolašince, slikare, pesnike, ali i ambasadora Francuske koji je rado viđen gost ovog kafea sa višedecenijskom tradicijom, čiji je vlasnik stari prijatelj porodice – Veselin Sekulić. A što se tiče potrebnog budžeta za odmor u ovoj varoši, ne treba vam puno jer ima sadržaja primerenih svačijem džepu. Autoru ovih redova za dve nedelje odmora, imajući u vidu da je boravio u svojoj kući te je troškove sveo na kupovinu hrane i plaćanje tekućih računa i troškova, nije trebalo više od dvesta evra džeparca u koje su uračunati i put do Biogradskog jezera (taksi prevoz od grada i nazad, u iznosu od 20 evra, kao i ulaz u Nacionalni park koji iznosi 3 evra po osobi).