ENGLEZI SE KRSTE – ŠTA ĆE SRPSKI OPANAK NA GRČKOM BRODU? Odgovor glasi – Vlasnik Jorgos, iz Pefkohorija, obožava Srbe

BizPortal/S. Stamenković | 10:44 | 30.06.22 Turizam

O supruzi Milici da ne pričamo.

Foto: BIzportal

Kada Englezi, Rumuni, Italijani, i ko već sve pored većinskih gostiju, Srba, uđe na brod Jorgosa Kurkudijalosa u Pefkohoriju, prvo što vidi je ogroman srpski opanak. Verovatno im nije sasvim jasno šta je to i šta će tu taj čudni prizor. Ali Jorgosu je veoma važno da tu stoji, i ima jako dobar razlog za to. Za sebe voli da kaže da je Dorćolac i da je (ako ne preteruje) sve što zna u životu naučio od Srba. I kaže da je njegov otac najveći krivac, pardon, najzaslužniji, što je Pefkohori već decenijama unazad, praktično, srpsko selo.

Njegova tura brodom podrazumeva putovanje od Pefkohorija, do lepe Plave lagune koja se nalazi, na sledećem prstu, u Sitoniji, pa do Porto Kufa, jedinstvene prirodne luke, blizu grada Toroni. Ovo mesto je savršeno za bekstvo od gužve i galame prepunih plaža u sezoni. Nekada davno, Porto Kufo je bio tajno skrovište za turske gusarske brodove. Zato se, između ostalog, Jorgosova plovidba zove „Piratska tura”.

A Jorgosova ljubav prema Srbiji i Srbima počela je pre dvadesetak godina, kada je došao u našu prestonicu da bi igrao fudbal za OFK Beograd. Inače, njegov pokojni otac živeo je jedno vreme u Nemačkoj, gde se Jorgos i rodio, a onda su se 1983. godine vratili u Grčku i trajno nastanili u Pefkohoriju.

„Šta će vam oni, nemaju hleba da jedu”

– Srbi su meni najdraži narod, ne samo zbog vere, nego pre svega zbog kulture – kaže Jorgos.

Njegov bratski odnos prema našoj zemlji potiče i od njegovog oca Janisa, koji je početkom devedesetih krenuo da traži nove turiste za Pefkohori. Tada je posetio Srbiju i napravio plan da što više Srba dovede u poznato letovalište. Tada je Jorgosova porodica već posedovala tri hotela i turističku agenciju. Saradnja sa agencijama iz Evrope, koju su do tada imali, nije bila dobra i nisu bili zadovoljni.

– Svi su nam se smejali, jer je u to vreme još bio rat u Jugoslaviji. Rekli su: oterali ste Nemce i Engleze (sa kojima su do tada sarađivali), a hoćete da dovedete Srbe, koji nemaju hleba da jedu, zbog rata – priseća se Jorgos.

Međutim, ispostavilo se da je otac Janis bio u pravu: Srbi su, kaže on, najbolji gosti, pa su vremenom svi počeli da dovode srpske turiste, a da malo više izbegavaju zapadne goste. Tako je, kaže Jorgos, i počela srpsko-grčka saradnja u Pefkohoriju.

Dok ćaskamo, Jorgosov brod pristaje na prelepoj čuvenoj plaži Ksenija, pri povratku sa Sitonije. Posle kraćeg kupanja, isplovljavamo i vraćamo se u Pefkohori.

Jorgos, kao domaćin na brodu, objašnjava da pokušavaju da ponude nešto drugačije putovanje, tako što plovidba podrazumeva obilazak mirnijih voda Kasandre i Sitonije (prva dva prsta Halkidikija).

Kulturan narod i vaspitana deca

Uz vetar na brodu i jarko sunce iznad Egeja, Jorgos se priseća i kako je postao srpski zet, da ljubav prema našoj zemlji bude kompletna. Suprugu Milicu je upoznao kada je bila gošća u njegovom hotelu, sada već daleke 2002. godine. Ipak, nisu se tada zbližili. Tek 2010. godine, sačekao je procvat društvenih mreža, kontaktirao ju je preko Fejsbuka, pa su započeli romansu.

– Usledio je brak i dobili smo sina, koji govori i srpski i grčki. Zna i engleski perfektno. Ja tvrdim da je prvo progovorio grčki, ali, ako pitate Milicu, reći će vam da je ipak prvo bio srpski – s osmehom priča Jorgos.

A opanak nasred broda? Jorgosov otac ga je dobio na poklon još 1999. godine od delegacije srpskih vlasti, kada je organizovao srpsko-grčki folklorni festival u Pefkohoriju.

Naš sagovornik izričito tvrdi da su Srbi, kao i njihova deca, ubedljivo najkulturniji i najpristojniji gosti. Pominje i da Grčka trenutno ima finansijske probleme – da je gorivo poskupelo 110 odsto, struja 50 odsto, a hrana 30 odsto. Trudi se da ne povećava cene u svojim hotelima, jer dobro zna koliko srpski gosti odvajaju novca, ili uzimaju kredite, da bi došli u Pefkohori, iako ga često nemaju baš mnogo.

Dok brod pristaje u Pefkohori, posle posete mirnijim oazama Halkidikija, Jorgos, Dorćolac i srpski zet, ispraća goste sa broda i većini otpozdravlja (naravno) na srpkom jeziku.