U EVROPI SU UVELI SPORE KASE Tu radi prodavac koji je plaćen da ćaska sa potrošačem – da li takva praksa može da zaživi u Srbiji

BizPortal/ Tamara Đurđević | 15:56 | 18.01.23 Turizam

Teško se navikavamo na nove ideje.

Shutterstock

Nesvakidašnja pojava u velikim trgovinskim lancima širom Evrope uzima sve više maha. Reč je o otvaranju posebnih „sporih kasa“, na kojima je dozvoljen duži razgovor sa samim prodavcem, ali i sa ljudima i istom redu. Više od 200 takvih blagajni širom Holandije zaživelo je u toku prošle godine, a dočekane su na oduševljenje kupaca, istina, mahom onih najstarijih. Osim njih, „kase za razgovor“ koriste i potrošači kojima se ne žuri, ili jednostavno oni koji uživaju u razgovoru sa neznancima.

Iako samo zvuči kao humana praksa maloprodajnih giganata, koji na taj način zapravo čini uslugu i poklanja društvo usamljenijem delu građana, istina je pomalo drugačija.

Takva praksa stvara opuštajući utisak, pravi osećaj bliskosti, a samim tim to dovodi do češćih dolazaka građana. Sve to u celosti donosi veći promet trgovinskom objektu, što je zapravo i krajnji cilj prodajnih lanaca. Ipak, iz primera Holanđana, zadovoljstvo u slučaju „sporih kasa“ je obostrano.

Kase za razgovor u Srbiji – da li bi ovakva praksa mogla da se primenjuje i u našim prodajnim lancima?

Prema rečima Marka Dragića iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, naše podneblje ne bi prihvatalo takvu vrstu noviteta u ustaljenoj potrošačkoj praksi.

– Nije Srbija zemlja za tako nešto. Pretpostavljam da bi „kase za razgovor“ imale negativan odziv. Usled sporih redova bilo dosta prostora za neku vrstu omalovažavanja građana koji bi koristili te spore kase. Drugi potrošači na regularnim kasama ne bi razumeli takvu praksu, a sigurno bi se usudili da podele i poneki pogrdan nadimak ljudima koji bi razgovarali sa prodavcem – rekao je sagovornik.

U razgovoru za Bizportal, Dragić objašnjava da se retko koja ideja sa Zapada lako implementira kod naših građana.

– Na brojnim primerima praksa je nažalost pokazala da nismo toliko otvoreni za novitete koji stižu iz Evrope, pa tako i za ovo. Ukoliko bi se to uvelo u maloprodajne objekte, odziv bi bio minimalan. U startu bi to sigurno bilo zanimljivo ljudima jer je novo, kao i svaka vrsta atrakcije ili nepoznatog, ali to nikako ne bi moglo da zaživi – dodaje on.

Dragić objašnjava da je uticaj društva na negativan način, i generalno odbijanje ideja koje bi mogle da olakšaju brojne navike građana poprilično rasprostranjeno, i da je upravo to glavni razlog zašto to ne bi uspelo u Srbiji.

– Zbog svega navedenog, brojni potrošači koji bi uživali u takvoj, sporoj kupovini, verovatno bi se pribojavali upravo zbog mišljenja i pogleda drugih u istoj prodavnici – zaključuje Marko Dragić.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.