AKO VEĆ IDE U LOM, NEKA SE I ISPLATI U kriznim vremenima, svaki dinar znači – prilikom prodaje zlata obratite pažnju na dve stvari

BizPortal/V. P. | 15:40 | 29.09.22 Turizam

Pregledajte temeljno dragocenost koju prodajate jer može da vredi mnogo više ili da bude bezvredna bižuterija.

Shutterstock

Globalna ekonomska kriza, geo-politički potresi, inflacija svih vrednosti i nesigurnost šta sutra još može da nas zadesi, naterali su mnoge ljudi da bar razmisle o prodaji zlatnog nakita ili dukata, kako bi namirili nagomilane neplaćene račune i isplivali iz nemilosrdnog dužničkog vrtloga. Neprolaznim vrednostima poput ovog plemenitog metala cena retko pada, uglavnom stagnira ili raste. Ukoliko posedujete neželjeno ili slomljeno stenje, lančiće ili zlatnike postoje profesionalci koji bi mogli da vam pomognu da ih unovčite. Ali kome u ovim turbulentnim vremenima pokloniti veru? Na koje detalje i svojstva ličnih dragocenosti od zlata treba obratiti pažnju da ne biste bili obmanuti prilikom otkupa i kako prepoznati vredniji nakit od onog manje vrednog? Treba biti vičan pa znati šta jest’ zlato, a šta je samo bezvredni žuti nakit jer nije zlato sve što sija. Prodajna i kupovna cena zlata zavise pre svega od finoće legure, odnosno procenta zlata koji ona sadrži, ali i od poslovnih pravila kuće u kojoj se obavlja kupoprodaja. Tako je u većim gradovima u zlatarama na najboljim lokacijama vrednost viša, ali je za kupce i prodavce možda najdragoceniji savet da odlaze kod proverenih – sertifikovanih zlatara kada trguju nakitom ili investicionim zlatom (dukatima). Samo na takvim mestima će ono biti procenjeno po relanim tržišnim kretanjima, u skladu sa svim pravilima struke. Pri tom, eventualne neprijatnosti i prevare će biti svedene na minimum.

Finoća (čistoća) zlata

Finoća zlata ili karataža zavisi od čistoće samog metala. Dukati, zlatnici i zlatne poluge su najfinije izrade, finoće 986 ili 23,5 karata. Kod nas je najrasprostranjeniji austrijski dukat Franc Jozef (Franz Joseph) sa likom imperatora, u maloj (3,49 grama) i velikoj (13,96 grama) izradi. Nakit se izrađuje od zlata finoće 585 ili 14 karata, odnosno 750 ili 18 karata. Zlatni novac, kao što su npr. Napoleoni izradjuje se od 21,5 karatnog zlata finoće 900, odnosno 22 karatnog zlata (finoće 916). Boja zlata ne utiče na cenu, jer ona zavisi od vrste legure, odnosno sa kojim se drugim metalom zlato meša.

Stručno lice ima alate kojima otkriva finoću i verodostojnost

Bizportal je tokom razgovora sa zaposlenima u prestoničkim zlatarama saznao da ono na šta građani najviše treba da obrate pažnju prilikom prodaje zlatnog nakita je da li u samoj juvelirnici postoje naročiti instrumenti, odnosno igle za proveru zlata, kao i da li se koriste kiseline koje hemijskim putem, nedvosmisleno i pred vama pokazuju šta jeste, a šta nije pravo zlato.

– Ono na čemu građani treba da insistiraju tokom provere ličnih dragocenosti, koja prethodi samoj prodaji, je korišćenje tzv. kontrolne igle. Ona je najbolji parametar. Postoje tri igle, za tri vrste finoće ovog plemenitog metala – objašnjava radnik beogradske zlatare Aurum. On dodaje da pre samog odlaska u juvelirnicu, treba pogledati šta piše na samom nakitu. U većini slučajeva postoji oznaka finoće zlata, što će biti od presudne važnosti pri utvrđivanju otkupne cene.

Prema raspoloživim podacima, vrednost zlata u evropskim zemljama je u proteklih nekoliko godina porasla čak pet puta. Cene mu se menjaju iz dana u dan, a diktiraju ih svetske berze plemenitih metala kojima se vode i domaći trgovci i proizvođači nakita. Kako se kreću trenutno?

– Najvrednije je ono od 24 karata, zatim dukat Franc Jozef 686 i pločice zubno zlato, finoće 916 – kaže sagovornik Bizportala i ističe primera radi, da je trenutna cena pomenutom dukatu rasprostranjenom u nas jer se nekada darivao prilikom rođenja deteta, 5.850 dinara za gram.

Što se tiče vaga koje koriste zlatari prilikom merenja nakita, one ne bi trebale da budu predmet brige prilikom procene i prodaje zlatnog nakita iz razloga jer se redovno kontrolišu i baždare. Po rečima našeg sagovornika retko kad je čuo da se na taj način vrše prevare od strane njegovih kolega. Zlu ne trebalo, pre nego se uputimo kod juvelira, ne bi škodilo da sami utvrdimo težinu komada zlata koji nameravamo da unovčimo.

Numizmatički dukati su najvredniji

Međutim, njegov kolega Milovan Varagić iz beogradske juvelirnice Fiera je stanovišta da nije zgoreg obratiti pažnju na preciznu mehaniku kojom zlatari vagaju đinđuve od zlata. To može biti jedan od načina na koji građani mogu biti dovedeni u zabludu i na koncu prevareni.

– Obavezno pre odlaska u zlataru treba utvrditi finoću zlata nakita koji je predmet prodaje. Da ne bi kojim slučajem na mestu otkupa bila utvrđena finoća koja ima nižu cenu, a nakit koji se prodaje zapravo vredi više. Obratite pažnju i na karatažu koja je obeležena najčešće na kopči lančića ili na unutrašnjoj strani prstena, naravno ukoliko je obeležje vidljivo. Na starom nakitu se nekada ne vide oznake ili se od nošenja, trenjem, one izbrišu. Ređi slučaj je da neki komadi nakita tokom izrade nisu obeleženi – kaže Milovan Varagić. Takođe, naš sagovornik savetuje da se ode do bar tri juvelirnice i izvrši procena jer cene često značajno variraju od jedne do druge zlatarske radnje.

Osim toga, on naglašava da svaki žuti nakit označen karatažom nužno ne mora biti zlatnog sjaja jer se ljudi služe svakojakim prevarama. Sami označavaju bezvredni nakit kao da je zlatni. Zato procene i kupoprodaje nakita isključivo treba vršiti u te svrhe ovlašćenim i sertifikovanim radnjama ili zlatarama. Samo one poseduju znanja, veštine i potrebne alate da utvrde finoću i vrednost dragocenosti od plemenitog metala ili zlatnika.

Ukoliko imate dukate, budite posebno obazrivi. Pre nego ih ponudite na prodaju, odnesite ih na stručnu procenu da se utvrdi da nisu oni sa numizmatičkom vrednošću i da ne završe u “lomu“. Lomljeno zlato je jeftinije, a numizmatički zlatnici vrede daleko više – zaključio je Varagić.