KAKO DO 4.000 EVRA MESEČNO U SRBIJI? Zanati koji zlata vrede i donose ozbiljnu zaradu, a potrebni su više nego ikad

BizPortal/T. Đ. | 14:21 | 21.10.22 Turizam

Poslovi koji donose velike pare, a potražnja je sve veća.

Shutterstock

Ekspanzijom modernih zanimanja i sve atrkaktivnijih oglasa za posao u IT sektoru u poslednjih desetak godina sve je manje mladih ljudi koji se vode onom čuvenom izrekom da je „zanat zlata vredan“.

Po svemu sudeći, činjenica da majstori poput vodoinstalatera, keramičara, stolara, zarađuju više nego fakultetski obrazovani kadar, nije dovoljna za većim interesovanjem za učenje starih zanata. Deficit starih i ne tako popularnih zanimanja zabaležen je još u 2015. godini, a do danas se ništa nije promenilo.

Oko tri odsto dece više upisuje u gimnazije nego pre deset godina. Trogodišnje škole upisuje oko 15 odsto, gimnaziju skoro 30, a četvorogodišnje srednje skoro 60 odsto dece.

Kako se menjalo vreme i kako su novonastalim situacijama nametnute neke nove norme, postoji i neretka pojava da su upravo roditelji ti koji svojoj deci brane da upisuje zanatske smerove, jer ipak je bolje da dete bude lekar, a ne mesar…

Otuda i toliki porast interesovanja za opšte gimnazijske smerove, pa deficit automehaničara, frizera, vozača, zavaraviča i slično, ne iznenađuje previše.

Tržište diktira visoke plate zanatalijama

Sistem ponude i potražnje je taj koji je napravio situaciju koja ide u prilog svim radnicima raznih profila. Kako bude sve manje zanatlija u ponudi, nesumnjivo će biti veća borba za kvalitetne kadrove, a poslodavci će biti primorani da im nude visoke plate.

Zanatlija koji je samostalni preduzetnik za kratak period može da izbroji i do nekoliko hiljada evra na svom računu. Ukoliko gledamo bužet jednog takvog vodoinstalatera, on za najmanju popravku i izlazak na teren zaradi i do 30 evra, a za veće kvarove zarada ide i do 60, 70 evra. Takvih terena može da ima nekoliko u danu, pa eto računice od minimum 100 evra za nekoliko sati rada. Za oni koji žele sigurniju, ali ne i znatno manju platu postoji veliki broj oglasa za posao koji nude i više od 2.000 evra sa sve plaćenim smeštajem.

Kada je reč o platama u različitim zanatskim delatnostima, zarade su raznolike, u zavisnosti od profila posla, ali i da li se rade za dnevnicu „kod gazde”, po projektima, ili u sopstvenoj režiji. Na listu visokoplaćenih zanatlija treba staviri i zavarivači, čija se zarada broji i do 4.000 evra u zavisnosti kojom tehnologijom rade.

Ni novac mladima nije pravi stimulans

Neadekvatna motivacija i nekvalitetna informisanost mladih je ključan problem u deficitu zanatskih profila u Srbiji.

– Veliki problem sa mladim ljudima je taj što nemaju dovoljno motivacije za sve zanatske poslove. Uticaj društva i roditelja je veliki, pa se mladi pre odlučuju da budu advokat nego električar ili vodonstalater. Mora da se promeni svest prema zanatalijama i majstorima. Nije to „prljav posao”. Celoj Evropi nedostaju majstori i potražnja je velika, a još teža situacija je kod nas u zemlji. Potražnja je ogromna, a kvalitetan kadar skoro da i ne postoji. I pored visokih dnevnica, mladi ljudi odbijaju ovakve poslove, i sve dok se sami ne uvere u prednosti zanata, biće ovako – govori za Bizportal Slavko Novaković, predsednik iz Udruženja zanatlija u Novom Sadu.

Upravo tu teoriju potvrdio je mladi zanatlija iz Beograda, koji je promenio neko poslova dok nije počeo da se bavi ne unosnijim zanimanjem.

– Radim već dve godine kao samostalni preduzetnik. Bavim se ugradnjom svih vrsta zavesa, rol, drvenih, standardnih. U poslednje vreme radim sa novim sistemima na dugme, a interesovanje je veliko. Sam sebi određujem radno vreme, a zaradom sam više nego zadovoljan. U proseku zaradim više od 100 evra za par sati. Ukoliko radim veću kvadraturu prozora to traje nekoliko dana, a takvi projekti mi donesu i do 1.000 evra. Volim što sam zanatlija i nemam problem što me viđaju u radnom odelu, a moja mesečna primanja budu za hiljadu evra i više od prijatelja sa fakultetskim diplomama i radnim mestima u odelima – za Bizportal objašnjava Eldis S.