SVE JE MANJE VOZILA KOJA IMAJU REZERVNI TOČAK Šta Srbi da rade, kad zakon to traži?

Stanko Stamenković | 12:24 | 05.12.23 Potrošač

Proizvođači imaju jasnu računicu.

Foto: Shutterstock

Rezervni točak, bez kojeg je vožnja automobila bila nezamisliva, polako odlazi u istoriju. Većina novih automobila ne poseduje rezervni pneumatik, za „ne daj bože“, i takve ih isporučuju kupcima.

Prema statistici iz Velike Britanije, zbog dramatičnog pada broja automobila bez rezerve, intervencije njihovog Kraljevskog auto-kluba su se povećale na 200.000 puta. Poređenja radi, zbog pucanja guma, pre pandemije, intervenisali su 165.000 puta.

Prema podacima RAC-a, pregledane su specifikacije više od 300 različitih modela koji se danas prodaju u Velikoj Britaniji. Od 28 marki, samo njih osam je neke od svojih modela standardno opremilo rezervnim točkom.

Imajući u vidu da proizvođači električnih automobila čine sve da smanje masu njihovih vozila, i povećaju prostor za baterije, nije daleko trenutak kada će svaki novi automobil, ili kamion, imati samo osnovnu ponudu, koja je već na osovinama, bez spasonosnog rezervnog točka.

Dva pitanja se nameću – kako će to uticati na bezbednost u saobraćaju i kako će izgledati u Srbiji?

Prema rečima Milana Vujanića, profesora saobraćajnog fakulteta u penziji, to jeste proces koji se najverovatnije neće zaustaviti, a proizvođači automobila imaju vrlo jasnu računicu, to jest, ogromnu zaradu.

– Proizvođači čine sve da troškove što više prebace na mušteriju, to se podrazumeva. Zamislite, recimo, 100.000 automobila, u koje ne moraju da stave po jednu gumu više. To je ogromna zarada – kaže Vujanić.

Ipak, što se tiče bezbednosti, Vujanić kaže da je u velikim i ozbiljnim zemljama poput Velike Britanije procenjeno da to nije ozbiljan bezbednosni problem, inače im ne bi dopustili da to rade.

– Gledam po sebi, za 50 godina, koliko vozim, dva puta sam imao problem sa gumom, a i u tom slučaju bih zvao hitnu službu da je zameni. To jeste redak događaj u saobraćaju, i zato je proizvođačima dopušteno da ga preskoče – govori Vujanić.

Sagovornik Bizportala kaže da proizvođači sada u opremu dodaju sprej sa lepkom, koji može da popuni manju rupu, što je neka vrsta prve pomoći za laganiji kvar, dok za prosečenu gumu vozač treba da zove službu za pomoć na putu.

Šta, na kraju, ostaje srpskom vozaču? Naš zakon o bezbednosti u saobraćaju je jasan – svaki automobil mora da ima rezervnu gumu.

– Dakle, ako je automobil kupljen bez tog dodatka, vozač mora da dokupi gumu. Kao što rekoh, taj deo troška je prebačen na mušteriju i tako će najverovatnije biti i ubuduće – zaključuje Vujanić.

Doduše, za sada ne treba previše brinuti – u Srbiji se i dalje najviše voze polovni automobili, koji uvek u gepeku imaju rezervni pnemautik, i opremu za zamenu točka.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici