JESTE LI PRIMETILI? Plastične kese drastično poskupele, prodavnice masno zarađuju – to nije bio cilj

Tamara Đurđević | 12:52 | 19.09.23 Potrošač

Prvobitna zamisao, ali i cena imale su smisla.

Shutterstock

Kada je na dnevni red došla odluka o ukidanju besplatnih plastičnih kesa, građani su bili pomalo zbunjeni, jer je to donelo i naplatu istih u trgovinskim lancima, a nešto kasnije i u drugim radnjama, prvenstveno odeće i obuće.

Prvobitna namera odluke o naplati platičnih kesa po prodajnim objektima bila je ekološke prirode. Glavni cilj, kojiim se vode mnoge zemlje, pa tako i Srbija, jeste da se smanji negativni uticaj na ekološki sistem, kao i da se menjanjem ljudskih navika doprinese očuvanju životne sredine. Kada je došlo do izmenjene odluke koja je direktno uticala na potrošače, cena plastičnih kesa iznosila je od dva do pet dinara, u zavisnosti od maloprodajnih objekata.

Sudeći prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, samo godinu dana nakon donošenja novog zakona, utvrđeno je da je tih par, „neosetnih“, dinara značajno uticalo na naviku potrošača u našoj zemlji. Te 2019. godine na tržište je plasirano oko 4.000 tona plastičnih kesa, što je u poređenju sa 2018. manje za oko 3000 tona plastičnog otpada.

Međutim, u poslednjih par godina, cena plastičnih kesa drastično je porasla, štaviše, učetvorostručilase , pa sada za ambalažu kupljenu u prodavnicama građani Srbije moraju da odvoje od 10 do 20 dinara.

To više nije nekoliko „neosetnih dinara“ već je mnogo više kada se sračuna svaka kupovina u jednom mesecu, pa se nameće se pitanje da li je prodaja plastičnih kesa postala odličan izvor profita maloprodajnih lanaca i kompanija, ili je toliko porasla kako bi bolje i efikasnije motivisala potrašače da podrže ideju o većoj ekološkoj svesti, zbog koje je i došlo do mere ukidanja jednokratnih plastičnih ambalaža.

Prema rečima Mladena Alfirovića iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, trgovinskim objektima niko ne može da zabrani povećanje cene svojih usluga.

– Prodavnice mogu da naplate koliko žele plastične kese, ili ambalaže za jednokratnu upotrebu. Tu ne može da dođe do nekog ograničenja. Jedina stvar koja bi mogla da utiče na to povećanje jeste navika samih potrošača širom maloprodajnih objekata. Cena je upravo takva da bi morala da motiviše građane o potpunom prestanku korišćenja plastičnih kesa. Ono što je dobro, jeste da je upotreba takvih, jednokratnih ambalaža drastično smanjena – rekao je Alfirović za Bizportal.rs.

Kesa za višekratnu upotrebu — Shutterstock

On je ovom prilikom podsetio da je zapravo najvažnije jačanje svesti samog potrošača zarad zaštite životne sredine, kao i da to mora da bude glavni prioritet, usled svih klimatskih promena koje nam se dešavaju.

Kada je reč o potpunoj zabrani plastičnih kesa, oko 100 zemalja usudilo se na taj ekstremni potez, koji je umnogome doprineo smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu. Na tom podužem spisku, nalaze se i Rumunija i Albanija, koje su smatrale da je jedino takva, ekstremna promena, i delotvorna. Da li bi Srbija mogla da prepiše takvo ponašanje?

– Tema potpune zabrane upotrebe i prodaje plastičnih kesa, je nešto o čemu bi moralo dobro i kvalitetno da se promisli. Tu bi stručnjaci morali da daju svoje mišljenje i sud. Ono što je sigurno, jeste da bi potpuna zabrana upotreba plastične ambalaže drastično uticala na profit maloprodajnih objekata, zbog čega bi se oni bunili – objašnjava naš sagovornik.

Alfirović je ovom prilikom zaključio da je najbolja metoda ukidanja plastične i nerazgradive kese isključivo i samo do kupaca, odnosno do promene svesti, zbog čega će radije koristiti ambalaže za višekratnu upotrebu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.