SVE ŠTO JE VAŽNO DA ZNATE Šta se u stvari krije iza laboratorijskog mesa

Tamara Đurđević | 13:30 | 14.08.23 Potrošač

Uslovi proizvodnji su na najvišem tehnološkom nivou.

Foto: Shutterstock

Nedavno je američka Uprava za hranu i lekove (Food and Drug Administration, FDA) odobrila laboratorijski uzgajano meso za komercijalnu upotrebu. Pre Amerikanaca, takvo meso je odobreno i u Singaporu i to su za sada jedine dve zemlje gde je legalno prodavati ga. Od trenutka kada je svet počeo da govori na tu temu, pojavile su se brojne nejasnoće, ali i kontraverze na temu laboratorijskog mesa.

Za početak je važno naglasiti, da je meso životinjskog porekla uzgajano u laboratorijski kontrolisanim uzlovima.

Proces uzgajanja laboratorijskog mesa za komercijalnu upotrebu

Prema dokumentaciji FDA, kojima se vodio molekularni biolog, na društvenoj mreži X (nekadašnji Tviter), napisao je detaljn

– Proces uzgajanja mesa je tehnološki veoma komplikovan i u suštini se svodi na uzgajanje životinjskih ćelija u laboratoriji. Prvo se uzme uzorak mišićnog tkiva od životinje. Tokom tog procesa životinje ne bivajuživotno ugrožene ili povređene. Nakon toga se izoluju matične ćelije koje su dugoživecće i mogu da se transformisu u bilo koju drugu ćelijsku liniju. Te ćelije se uzgajaju u tzv. flaskovima.To je strogo kontrolisan proces koji zahteva prisustvo različitih nutrijenata, hormona, šećera, aminokiselina u tačno određenim odnosima. Mogu se dodavati i druge ćelije kao sto su fibroblasti (proizvode vezivno tkivo) i mišićne ćelije.Broj ćelija se duplira na svakih 16 sati – započinje molekularni biolog, korinisnik mreže X, @drshamy87 i dodaje:

– Nakon što se dostigne određen broj ćelija i formira tkivo, ono se prebacuje u velike fermentore gde tkivo nastavlja da raste u takođe strogo kontrolisanim uslovima. Ceo proces traje 3 do 6 nedelja kada tkivo dostiže upotrebnu velicinu i spremno je za pripremu.Kompanije koriste razližite tehnike za oblikovanje tkiva. Neke uzgajaju ćelije u kalupima tako da ono dobije željeni oblik jos tokom rasta, neke oblikuju tkivo nakon što dobiju potrebnu količinu ćelija, a neke koriste specijalizovane 3D štampače za dobijanje zeljenog oblika.

Što se procesa uzgajanja tiče, bitno je napomenuti još nekoliko stvari.

-Jedna od cestih poluinformacija je to da se kao mediju za uzgajanje tkiva koristi serum iz fetusa goveceta (FBS). To je inače serum dobije od fetusa govetčeta zaklane trudne krave. Taj FBS se često koristi u uzgajanju eksperimentalnih ćelija, i ja ga koristim svakodnevno. Sadrži sve neophodne nutrijente i molekule koji omogućavaju ćelijama da se dele u in-vitro uslovima. Međutim,on je jako skup i kosta oko 1000 evra po litru – znaci ekonomski neisplativo. Kada bi njega koristili, 200g takvog mesa bi koštalo više desetina hiljada dolara. Pritom je veoma upitan iz etičkih razloga.Tako da su kompanije pronašle način da proizvedu alternativne medijume koji nisu životinjskog porekla a značajno su jefiniji. Znaci FBS se NE koristi za industrijsku proizvodnju uzgajanog mesa – napisao je.

U svom nizu na X-u, biolog je naveo još nekoliko stavki.

Druga poluinformacija je da se hormoni i proteini neophodni za uzgoj ćelija dobijaju iz životinja. To bi takođe bilo preskupo tako da se ti molekuli dobijaju iz modifikovanih bakterija, na isti način kako se proizvodi insulin za ljude. I treća neistina, veća od svih, jeste da se koriste tumorske ćelije za dobijanje ovog mesa. Ljudi mešaju imortalizovane ćelije sa tumorskim cćelijama. U ovom procesu se prvenstveno koriste matične ćelije koje same imaju sposobnost da se dele mnogo vise puta nego ostale celija.

On je objasnio koje su prednosti, a koja ograničenja laboratorijski uzgajanog mesa u odnosu na tradicionalno uzgajanje.

– Pre svega, glavna prednost ovako uzgajanog mesa je to što ima potencijal da se proizvede mnogo veća količina mesa u mnogo kraćem vemenskom periodu. Npr. za uzgoj piletine potrebno je minimum 6 nedelja da bi dostiglo konzumernu masu dok je za laboratorijsko meso potrebno 3 nedelje. Za uzgoj drugih životinja je potrebno i mnogo više, do nekoliko godina a u laboratoriji nekoliko nedelja. Drugo, laboratorije za uzgoj mesa zauzimaju mnogo manju površinu u odnosu na tradicionalne uzgajivačnice. Takođe, potencionalno zahtevaju i manje resurasa. Etički razlozi su ocigledni – za uzgoj mesa u laboratoriji ni jedna životinja ne mora da izgubi život, pa konzumacija mesa nikog ne povređuje. Pored toga, takvo meso moze da bude nutritivno zdravije od tradicionalno uzgajanog mesa posto se gaji u mnogo kontolisanijim uslovima.

Postoje i mane

Cena ovakvog mesa neće moći da dostigne komercijalnu cenu tradiocionalnog mesa u narednih nekoliko decenija, a postoji i razlog za to.

– Ceo proces je tehnološki veoma zahtevan, a laboratorijska oprema je veoma skupa kao i laboratorijski rad generalno. Mada je cena proizvodnje višestruko snižena u prethodnih 10 godina, i dalje je značajno skuplja od tradicionalnog mesa.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.