Lista dugova i kada zastarevaju - neki za godinu, neki tek za 10

Kada posle nekoliko godina stigne opomena za dug za koji se jedva sećate da je postojao, prva reakcija mnogih ljudi je ista ili ga odmah plate kako bi izbegli problem ili ga potpuno ignorišu jer veruju da je „sigurno zastareo“.

Oba poteza mogu da budu pogrešna.

Zakon o obligacionim odnosima ne propisuje jedan jedinstveni rok posle kojeg sva dugovanja zastarevaju. Rok zavisi od toga o kakvom je potraživanju reč, kada je ono dospelo, ali i od toga šta su poverilac i dužnik radili u međuvremenu, piše Direktno.

Najkraći rok koji je posebno zanimljiv građanima odnosi se na pojedine račune za domaćinstvo.

Struja, voda i grejanje – godinu dana

Potraživanja za isporučenu električnu i toplotnu energiju, gas i vodu, dimničarske usluge i održavanje čistoće zastarevaju za jednu godinu kada su te usluge pružene za potrebe domaćinstva. Zakon jednogodišnji rok predviđa i za određena potraživanja telefona i pošte, kao i za neke druge precizno navedene obaveze. To, međutim, ne znači da će dug prvog dana nakon isteka godine jednostavno nestati iz evidencije.

Upravo je tu razlika koja građanima često pravi problem.

"Građani često poistovećuju zastarelost sa brisanjem duga, a to pravno nije isto. Kada nastupi zastarelost, dužnik mora da se na nju pozove. Sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti. Zato nije dobro ni automatski platiti stari dug, ali ni ignorisati sudsko ili izvršno pismeno uz pretpostavku da je dovoljno to što je prošao određeni broj godina. Za svaki konkretan slučaj treba proveriti kada je obaveza dospela i da li je zastarelost u međuvremenu prekinuta" - kaže advokat Milica Ilić.

Ovakvo objašnjenje proizlazi direktno iz Zakona o obligacionim odnosima, sud se na zastarelost ne obazire ako se dužnik na nju nije pozvao.

Kirija može da zastari za tri godine

Druga važna grupa je rok od tri godine. Zakon izričito propisuje da potraživanje zakupnine zastareva za tri godine, bez obzira na to da li je ugovoreno da se plaća periodično ili u jednom ukupnom iznosu.

Tri godine važe i za određena povremena potraživanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim intervalima, poput kamata i pojedinih drugih periodičnih davanja. Dakle, vlasnik stana koji godinama nije naplatio zakupninu ne može jednostavno da polazi od pretpostavke da svaki stari mesečni dug zauvek ostaje jednako naplativ, ali ni stanar ne treba samo da pogleda kalendar. Ako je u međuvremenu došlo do prekida zastarelosti, računanje roka može da počne iznova.

Dug za kredit nije isto što i račun za struju

Poseban oprez potreban je kod kredita. Tu nije dobro primenjivati logiku: „Pošto plaćam svakog meseca, svaka rata je povremeno potraživanje koje zastareva za tri godine.“

U jednoj odluci iz aprila 2026. godine Vrhovni sud potvrdio je da se na potraživanje iz ugovora o bankarskom kreditu primenjuje opšti desetogodišnji rok zastarelosti, navodeći da pojedinačne rate predstavljaju delimično ispunjenje obaveze, a ne povremeno potraživanje u smislu pravila o trogodišnjem roku.

Vrhovni sud je i u drugom predmetu primenio desetogodišnji rok na potraživanje iz gotovinskog kredita, ali je zaključio da je u konkretnom slučaju i taj rok istekao jer je banka pravo da zahteva naplatu stekla više od deset godina pre podnošenja tužbe.

Upravo to pokazuje zašto kod kredita nije dovoljno samo pogledati datum poslednje neplaćene rate. Treba utvrditi kada je prema konkretnom ugovoru celokupna obaveza dospela i da li je banka u međuvremenu preduzimala radnje koje utiču na zastarelost.

Naknada štete – tri godine, ali postoji i granica od pet

Kod naknade štete računica je ponovo drugačija. Potraživanje naknade prouzrokovane štete, po opštem pravilu, zastareva za tri godine od kada je oštećeni saznao za štetu i za osobu koja ju je prouzrokovala.

Međutim, postoji i objektivni rok: u svakom slučaju potraživanje zastareva za pet godina od nastanka štete, osim situacija za koje važe posebna pravila, poput pojedinih šteta nastalih krivičnim delom i kod osiguranja zakon ima posebne rokove. Potraživanja iz osiguranja života po osnovnom pravilu zastarevaju za pet godina, dok za ostale ugovore o osiguranju zakon propisuje rok od tri godine, uz dodatna pravila o tome kada ti rokovi počinju da teku.

Kada se pojavljuje rok od 10 godina

Ako zakon za određeno potraživanje nije propisao poseban rok, Zakon o obligacionim odnosima postavlja opšti rok zastarelosti od deset godina.

Deset godina je posebno važno i u još jednoj situaciji.

Ako je potraživanje već utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom, odlukom drugog nadležnog organa ili poravnanjem pred nadležnim organom, ono po pravilu zastareva za deset godina – čak i kada je prvobitno za tu vrstu potraživanja bio propisan kraći rok. Za povremena davanja koja tek dospevaju postoje posebna pravila.

Tako račun za domaćinstvo za koji je svojevremeno važio jednogodišnji rok ne treba automatski posmatrati na isti način ako je potraživanje u međuvremenu pravnosnažno utvrđeno.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: