NE POSUSTAJE GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA U SRBIJI Uprkos poteškoćama, nema zastoja u izvođenju projekata

BizPortal/Politika | 14:59 | 27.04.22 Nekretnine

Najveći problem u ovom trenutku je veliki rast cena građevinskog materijala.

pexels

Građevinari u Srbiji se susreću sa poteškoćama usled poremećaja na tržištu građevinskog materijala, ali izvođenje građevinskih projekata nije stalo i sve funkcioniše kako treba, rekla je danas za sekretar Udruženja građevinske industrije PKS Ivana Vuletić.

– Izvođenje projekata u Srbiji u ovoj godini nije stalo, sve funkcioniše kako treba. Da li se građevinci susreću sa poteškoćama usled poremećaja na tržištu građevinskom materijala – da. Imamo nameru da razgovaramo zajedno sa privredom i predstavnicima Ministarstva građevinarstva kako bi u zajedničkim razgovorima došli do rešenja prihvatljivog i za državu i za izvođače – izjavila je ona.

Dodala je da cene građevinskog materijala sada skaču zbog ukrajinsko-ruske krize, i podsetila da je prvi skok bio primetan još prošle godine u aprilu preko poskupljenja čelika na svetskim berzama.

Tada su na snazi bile mere države za pomoć privredi u pandemiji, to je unekoliko ublažilo poremećaj zbog skoka cena. Nastavljeno je sa ovom novom krizom u Ukrajini, koja je izazvala dodatne poremećaje, rekla je ona.

– Ne znamo kada će se kriza završiti, niti dokle će ići. Nada svih nas je da će se rat završiti što pre, a samim tim i smiriti svetsko tržište. Cene na svetskom tržištu direktno utiču na cene u Srbiji – objasnila je ona.

Vuletić je rekla da je učešće građevinarstva u rastu BDP Srbije veliko, i ključno za razvoj zemlje, jer je građevina u direktnoj vezi sa mnogim privrednim granama pa ostvaruje uticaj na ostale delove industrije.

– Trenutno je preko 15.000 firmi u srpskoj građevini, više od 150.000 zaposlenih, a već iz tih podataka jasan je značaj građevine za državu – rekla je ona.

Dodala je da je mnogo naših građevinaca u inostranstvu, i stranih u Srbiji, te da je to rezultat globalnih tokova koji govore da smo na svetskoj mapi u ovoj industriji, što se tiče izvođenja radova.

– Za investitore Srbija je sama po sebe interesantna kao investiciona destinacija za privredu, a to generiše građevinske radove na objektima za industriju – rekla je ona.

Dodala je da Rusija više nije glavna destinacija za srpske građevinare, već da je to sada Nemačka.

– U Nemačkoj je sve više naših radnika, jer su kvalitetniji i korektno obavljaju posao. Rusija je više interesantna projektantima, koji mogu da projektuju i digitalno odavde, a jedini problem koji i u ovom trenutku mogu imati su plaćanja – kazala je ona.

Sajam građevinarstva koji je otvoren danas je prilika da kompanije pokažu šta rade, i šta planiraju, odnosno da razmene iskustva.

Danijela Antić iz porodične firme Antić Kosta iz Stalaća koja se bavi proizvodnjom metalne galanterije za građevinarstvo i posluje od 1959. godine kaže da trenutno izvoze u 15 zemalja.

Tržište su im države bivše Jugoslavije i neke evropske destinacije.

– Trudimo se da u ovim teškim vremenima zadržimo rast koji smo do sada imali i iznosio je godišnje između 20 i 30 posto. Ova godina je malo lošije krenula. Veoma je teško što se tiče metaloprerađivačke industrije pre svega za nabavku repromaterijala. Snalazimo se kao i ostali – kaže predstavnica firme koja zapošljava 90 ljudi.

Milosava Vujović je iz kruševačke firme Konstrukcije koja se bavi proizvodnjom i montažom čeličnih konstrukcija.

– Radimo po celoj Srbiji, kao i neke projekte za Švajcarsku i Crnu Goru. Sada baš radimo na projektu u Surdulici”, kaže predstavnica firme koja zapošljava 70 radnika.

Zapošljavaju ljude različitih godišta, a Vujović ocenjuje da se i u 2022. godini radi uspešno.

– Radi se puno. Projekti su tu. Ažurnost firme mora da se ispoštuje i svaki klijent. Malo su sada cene veće ali mislim da će to da se vrati u neku normalu što se tiče gvožđa i panela koje uvozimo iz Grčke, Bugarske i Rumunije – rekla je ona.

Dodala je da su planovi da se napreduje i stigne što dalje u poslu.

– Generalno da proširimo proizvodnju malo van Srbije – kaže ona.

Za naplatu potraživanja kaže da je malo teža, ali da se snađu.

– Kako moramo. Trudimo se da proizvodimo i realizujemo. Bitno da plate radnika ne trpe. Da radnik bude zadovoljan to je najbitnije. Kad su oni zadovoljni mi smo još zadovoljniji – zaključuje ona.