TRAŽE I DO 3.000 EVRA ZA RENTU Oko 50.000 stanova na oglasima za izdavanje u Beogradu – a mnogi zvrje prazni

BizPortal/V. Popović | 15:58 | 19.09.22 Nekretnine

Čini se da je mnogo prestonih nepokretnosti koje se nude u zakup, međutim, pravo stanje na tržištu je sasvim drugačije.

Foto: Shutterstock

Jednostavnim pregledom jednog od sajtova koji oglašava stanove za izdavanje na teritoriji Beograda, može se zaključiti da na tržištu trenutno čeka da bude rentirano oko 11.000 stambenih jedinica. U vreme kada mesečne kirije sve više skaču, čini se da je sve više nekretnina za rentiranje u ponudi, polunameštenih ili nenameštenih, koje se izdaju za 2 do 3 hiljade evra.

Primera radi, četvorosoban stan na Savskom vencu od 118 kvadratnih metara, luksuzno opremljen, u novoj višespratnici izdaje se po ceni od čak 2.950 evra mesečno. Smislena pitanja se nižu jedno, za drugim. Ko rentira ove skupocene kvadrate u vreme sveopšte ekonomske krize, kada je poznato da je ponuda kvalitetnih stanova daleko tanja od potražnje? Je li to uopšte realan broj raspoloživih nekretnina za zakup ili se pak radi o tzv. “Dubai efektu“, kada se pojedinci na taj način rešavaju velike količine novca stečenog na legalan ili nelegalan način, bez velike brige da li će im taj stan doneti profit. Neka stoji, hleba ne jede, jer sredstva koje bi im donelo eventualno rentiranje nisu ona od životne važnosti, niti bi im plaćala prispele komunalije.

Na kraju i ne najmanje važno, koliko je pravedno domaće poresko zakonodavstvo koje jednako tretira vlasnike jedne ili više nekretnina u vlasništvu, i one koji imaju samo jedan stan ili kuću? Ovo su samo su neka od pitanja koje je Bizportal pitao Blagicu Kostić, agenta i vlasnicu agencije OZ nekretnine iz Beograda.

Beograd je mnogo toga ali Dubai, nije

Ona ocenjuje da broj od 11.000 stanova, kada se podeli na broj portala koji se bave prometom i izdavanjem nepokretnostima, čini otprilike jednu petinu onoga što se trenutno nudi na tržištu. Osim toga, Kostić objašnjava da ima veliki broj posredničkoh stanova, da agencije ili oglašivači nisu skinuli sa ponude stanove koji su odavno već nekome izdati. Kod nas i dalje postoji ozbiljan deficit stanova koji se zaista mogu rentirati.

– Na našem tržištu nekretnina i za prodaju, i za izdavanje nije baš čista situacija, kako bi to trebalo da bude. Svakakve situacije su u igri – ističe Kostić i dodaje da ima jedan određeni broj ljudi koji kupuju stanove, uđu u posed i za tri dana ga izdaju, jer ne precenjuju vrednost stana i oglase ga po razumnoj ceni. Takvi stanovi se brzo izdaju. S druge strane, ima nemali broj stambenih jedinica precenjenih vrednosti, pa nema zainteresovanih zakupoprimaca. To je najčešće slučaj sa investitorima koji su želeli da na brzinu stečeni novac uvedu u legalne tokove ili da ga investiraju kako bi ga “oživeli“, da zbog inflacije ne gubi na vrednosti.

Pregledom onlajn ponude nepokretnosti raspoloživih za rentiranje, popriličan broj je onih koje su na nekim osrednjim lokacijama, prosečne opremljenosti ili čak i nenameštenih po paprenim cenama. Po rečima naše sagovornice tu se najčešće radi o probirljivim zakupodavcima, koji imaju nameru da u startu odbiju neozbiljne kandidate i na taj način izvrše selekciju budućih zakupaca.

– Najčešće se te precenjene – oglašene rente umanjuju na licu mesta. Te visoke cene neretko zakupodavcu služe kao svojevrsni filter, vid selekcije neozbiljnih kandidata. Cena ide nadole značajno, čim se vlasnik stana kroz razgovor i na osnovu vizuelne procene uveri da su potencijalni zakupci ozbiljni, pouzdani i da će na njih moći da računa na duže vreme – objašnjava Kostić.

Infrastruktura mora početi da se obnavlja i da prati tempo širenja novogradnje

Ona je ocenila da se trenutna situacija na domaćem tržištu stanova za izdavanje nikako ne može posmatrati kao “Dubai efekat“. Daleko smo mi od te pojave. U malo toga smo uporedivi u bilo kom segmentu sa ponudom stanova za izdavanje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.Mi ovde imamo veliki problem kada govorimo, pre svega, o novogradnji. Postojeća infrasruktura se ne razvija i ne širi tempom kojim niču nove stambene jedinice. To se mora u najskorije vreme promeniti, ako mislimo dobro svom gradu i njegovim žiteljima – zabrinuto kaže Kostić.

Naša sagovornica ističe da već sada imamo situaciju, recimo na Dorćolu, da se ubrzano grade čitave stambene četvrti, a svedoci smo svakodnevnog saobraćajnog kolapsa. Potrebno je često i sat vremena da dođete do većih gradskih saobraćajnica, a da ne govorimo o putovanju u neke udaljenije delove grada. S toga ne treba da čudi što sve veći broj građana i poslovnih ljudi hrli na Novi Beograd i svoje poslovne i životne planove koncipiraju na taj deo grada, koji još uvek koliko-toliko nesmetano funkcioniše.

Takođe, Kostić podvlači da kod nas mnogo u ponudi nekretnina za izdavanje po visokim cenama koje stoje prazne. I najčešće su u pitanju stanovi koje vlasnici ili vrše selekciju kandidata-zakupaca. Onih pristojnih stanova, po razumnim cenama je najmanje a to oslikava stvarnu situaciju.

– Izvršite sami test i pozovite pet ovakvih oglasa, da vidite da li će vam neko pokazati te stanove. Videćete da će vam vlasnici na većinu njih odgovoriti – jao, žao nam je. Evo, upravo danas smo izdali stan – kaže ona. Takođe, Kostić ističe da postoji problem i sa oglašivačima stanova za prodaju i izdavanje. Naime, ne postoji nikakva kontrola specijalizovanih portala. Veliki broj oglašivača ne skida ažurno stanove sa svojih sajtova, kada se nepokretnost izda ili prometuje, a nakon isteka oglasa. Iz razloga da bi predstavili javnosti sliku da u ponudi imaju veliki broj nekretnina i dali sebi na značaju. Da su jači od konkurencije. Mi i dalje imamo veliki manjak kvalitetnih stanova u ponudi, i kada govorimo o iznajmljivanju, i kada govorimo o kupoprodajama. Najteže je naći stan za rentiranje do 500 evra mesečno, oni odmah odu kako se oglase. Ovi najskuplji od 1500 do 2000 evra ostaju duže oglašeni jer se za njih najteže pronalaze zakupci.

Pravednije oporezivanje bi svima više koristilo

– Ukoliko želimo pravednu poresku politiku, onda na polju oporezivanja imovine treba izvršiti značajne promene – ističe naša sagovornica. To bi i budžet Republike Srbije u boljoj meri popunilo, nego što je sada slučaj. Stopu poreza na zakup nekretnina bi trebalo smanjiti na 10 odsto. U tom slučaju se ne bi fingirali odnosi između zakupodavaca i zakupaca, već bi tada većina vlasnika stanova koji se rentiraju otišlo u Poresku upravu i prijavilo porez. Živimo u zemlji u kojoj porez na imovinu nije beznačajan, a kada na to dodamo i oporezivanje nekretnina koje se daju u zakup od 20 procenata, to su veliki izdaci. Ukoliko bi se smanjile poreske stope na stanove koji se izdaju, svi bi imali mnogo više koristi. I građani koji izdaju ili zakupljuju nepokretnost, ali i država koja bi mnogo efikasnije ubirala prihode – zaključila je Kostić.