PITANJE OD „MILION DOLARA“ Znate li kako se prvobitno zvao Google?

Tamara Đurđević | 11:56 | 27.09.23 Biz Lifestyle

Osnivači su danas milijarderi.

Printscreen

Prvobitno nazvan BackRub, startup je izrastao u jednu od najvrednijih i najuticajnijih svetskih kompanija, Google.

Google“ proizvode, uključujući Gmail i pretragu, sada koriste milijarde ljudi širom sveta, a njegovi suosnivači, Lari Pejdž i Sergej Brin, spadaju među najbogatije ljude na svetu.

25 godina kompanije „Google“

„Rojters“ donosi tabelarni pregled ključnih nekih prekretnica u istoriji tehnološkog giganta, čija se krovna kompanija sada zove „Alfabet“:

1995-1996. Page i Brin se sastaju na Univerzitetu Stanford i kreiraju pretraživač pod nazivom BackRub.
1998. Startup, sada preimenovan u „Google“, dobija 100.000 dolara finansiranja od suosnivača „Sun Microsystemsa“ Endija Bechtolsheima.
1999. „Google“ najavljuje 25 miliona dolara u finansiranju od „Sequoia Capital“ i Kleiner Perkins u svom prvom saopštenju za javnost, i službeno objavljuje pojam “Googlers” svetu.
jun 2000. „Google“ postaje zadati dobavljač pretraživača za „Yahoo“, jednu od najpopularnijih web stranica u to vreme.
oktobar 2000. Pokreće „AdWords“, platformu za online oglašavanje koja će kasnije postati jezgro njihovog poslovanja.
2001. Erik Šmit imenovan je za glavnog izvršnog direktora kompanije „Google“ i predsednika odbora direktora.
april 2004. „Google“ najavljuje da testira puštanje Gmaila, sa do 1GB kapaciteta za čuvanje podataka.

avgust 2004. Pokreće inicijalnu javnu ponudu od otprilike 19,6 miliona deonica, po početnoj ceni od 85 dolara po deonici.
februar 2005. Pokreće „Google Maps“ za desktop.
avgust 2005. Nabavlja Android za pokretanje mobilnog uređaja.
Pokreće uslugu razm ene trenutnih poruka Google Talk.
2006. Kupuje onlajn video servis „YouTube“ za 1,65 milijardi dolara.
april 2007. Najavljuje kupovinu dobavljača web oglasa „DoubleClick“ za 3,1 milijardu dolara.
maj 2007. Uvodi univerzalnu pretragu koja korisnicima omogućava pristup rezultatima pretraživanja svih vrsta sadržaja, poput slika, videozapisa i vijesti, odjednom.
septembar 2008. Debituje prvi Android telefon, T-Mobile G1 ili HTC Dream.
Pokreće Google Chrome web pretraživač.
januar 2010. Lansira pametni telefon, Nexus One, koji je zajednički razvijen sa HTC-om.
mart 2010. Prestaje da cenzuriše rezultate pretraživanja u Kini, što dovodi do zabrane u toj zemlji.
oktobar 2010. „Google“ testira svoja prva samovozeća vozila s malom flotom „Toyota Prius“ automobila u Kaliforniji.
juna 2011. Pokreće uslugu društvenog umrežavanja „Google+“, koja je ugašena 2018.
avgust 2011. Najavljuje akviziciju „Motorola Mobility“, koja uključuje Motorola-ine kompanije za mobilne telefone i TV prijemnike, za 12,5 milijardi dolara.
2012. Pokreće „Google Glass“.
2013. Najavljuje kupovinu izraelske kompanije za mapiranje „Waze“ za oko milijardu dolara.
2014. U januaru najavljuje da će preuzeti AI firmu „DeepMind“.
U istom mesecu, objavljuje ugovor vredan 3,2 milijarde dolara za kupovinu pametnog termostata i proizvođača dimnih alarma „Nest Labs“.
2015. Najavljuje planove za stvaranje nove kompanije na berzi, „Alfabet“, u kojoj će se nalaziti „Google“ i druge jedinice, uključujući „YouTube“ i preduzeća za istraživanje i rizični kapital. Sundar Pichai imenovan za izvršnog direktora Googlea.
oktobar 2016. Lansira prvi „Pixel“ pametni telefon.
novembar 2016. Pokreće „Google Home“ pametni zvučnik.