SVE ZBOG JEDNE KONZERVE Kako je žena ukrala tajnu Koka Kole vrednu 120 miliona dolara

Tamara Đurđević | 13:32 | 03.01.24 Biz Lifestyle

Iz inata.

Foto: Evgeniyqw / Shutterstock.com

Mnogo puta ste u ruci držali limenku koka-kole, ali verovatno niste znali da svaka limenka sadrži i ultratanki sloj plastike. Da nema tog plastičnog omotača, čija je debljina svega dva mikrona, napitak bi s vremenom razjeo metalni sloj limenke i iscurio napolje. Upravo hemijska formula za taj plastični polimer jeste jedna od najčuvanijih industrijskih tajni ili „druga najveća tajna“.

Ta tajna je važna skoro koliko i sam recept za koka-kolu, s tim što, u ovom slučaju, formule za plastični omotač zapravo nisu pripadale Coca-Coli, već partnerskim multinacionalnim kompanijama za boje i premaze. Shannon Yo (Šenon Jo), hemijska inženjerka i radnica Koka Kole, bila je jedna od samo dvoje ljudi u kompaniji s pristupom podacima o formuli za plastični omotač. Kada je u avgustu 2017. dobila otkaz, iz sedišta firme izašla je sa poslovnim tajnama vrednim 120 miliona dolara u džepu.

Na kraju je izigrana.

Uveče 8. avgusta 2017. Šenon Jo je jednom od poslednjih puta izašla iz sedišta kompanije Koka-Koka u Atlanti. Koka-kola se borila da zadrži svoje mesto na svetskom tržištu pića, dok su nekada lojalni potrošači migrirali na druge brendove.

Plan novog glavnog izvršnog direktora uključivao je restrukturiranje i otkaz za 1.200 radnika. A Šenon, hemičarka u pedesetim, nekoliko nedelja ranije je obaveštena da je i ona među njima.

Kad god kompanija nekoga otpusti, postoji mogućnost da ta osoba ponese nešto sa sobom. Koka Kola, nosilac najpoznatije poslovne tajne na svetu, bila je posebno usklađena s tim rizikom. Kompanija je imala šemu klasifikacije u stilu obaveštajne službe, kao i softver koji je pratio korišćenje podataka zaposlenih. Ubrzo je uočeno da je Yo, korišćenjem klauda i hard-diska, preuzela podatke koje nije smela. U međuvremenu je pronašla novog poslodavca. Međutim, kako se ispostavilo – ova hemičarka je zapravo pokušavala da tehnologiju koju je ukrala u Americi donese u Kinu, gde proizvodnja limenki s plastičnim polimerom još nije postojala.

Tu ujedno počinje i višegodišnja, izuzetno kompleksna priča o industrijskoj špijunaži s naslovnice Bloomberg Businessweeka, u koju se u na kraju uključio i FBI.

Šenon Jo danas služi 14-godišnju zatvorsku kaznu u Sjedinjenim Državama.

Kako je počela krađa?

Šenon je imala pristup nekim od najvažnijih informacija u kompaniji: skupu detaljnih hemijskih recepata za plastične omote debljine 2 mikrona unutar limenki za piće koje se pune i prodaju. Federalni tužilac bi ih kasnije opisao to kao „druga tajna formule kompanije“. Razvijeni uz velike troškove, verovatno su bili čak i važniji od teatralno čuvanog recepta za istoimeno bezalkoholno piće Koka Kole – taj slatki, kiseli napitak.

Interni izveštaj kompanije o delatnosti apoteke te avgustovske večeri počinje u 18:02. Priključen je USB port na računaru, a zatim pokušano premeštanje datoteke na disk iz fascikle pod nazivom BPANI — skraćenica za klasu omotača konzervi. Međutim, pošto je bila otpuštena, ona je označena u internoj mreži, a transfer je blokiran. Iskačući prozor na ekranu ju je podsetio da svaki prenos datoteka sa njenog radnog računara treba da ide preko naloga za skladištenje u oblaku koji je kompanija postavila sa softverskom kompanijom Bok Inc.

Ignorisali je poruku. U 6:08 priključila je drugi čvrsti disk u svoj računar i pokušala da premesti datoteke na njega, ponovo bezuspešno. U 7:00 ponovo je uključila originalni disk u svoj računar, ali umesto da prevuče datoteke, otvorila je tabelu i pokušala da ih sačuva na spoljnom disku. Ni to nije uspelo. Niti je uspelo u 8:41 kada je pokušala istu stvar sa word dokumentom.

Tek krajem meseca je našla rešenje. Dana 25. avgusta, koristila je njen telefon da snimi seriju fotografija monitora svog radnog računara sa jednom za drugom otvaranom datotekom. I otprilike u to vreme naučila je, verovatno od kolega, za još jedno jednostavno rešenje. Kasno uveče 29. avgusta, otpremila je nekoliko šifrovanih datoteka sa svog računara na lični nalog na Google disku. Sledeće noći je učitala još neke.

Sutradan je bio njen poslednji u Koka Koli. Ali mesec je bio naporan. Dana 17. avgusta, bez znanja svojih nadzornika, otputovala je u kineski grad Veihai. Tamo se susrela sa biznismenima koji su joj pomagali da pokrene sopstvenu kompaniju premaza. Da bi finansirala poduhvat, prijavila se za milione dolara državnog novca, a dok je bila u gradu imala je intervju za provincijski program grantova.

Mesec dana kasnije, odletela je u Peking da se kandiduje za još jednu prijavu, ovog puta za nacionalni program grantova pod nazivom Hiljadu talenata. Novac bi, napisala je u svojoj prijavi, pomogao kompaniji kojoj je bila suosnivač da „izgradi prvu proizvodnu liniju premaza BPANI u Kini“, razbijajući „međunarodni monopol“ u globalnoj industriji premaza za kontejnere za hranu. Datoteke sa njenog kompjutera Koka Kole bile su centralne za plan, i ona je očigledno bila svesna pravne opasnosti u koju ju je dovela.

-Ja sam ta koja preuzima sve rizike na kraju – požalila se na mandarinskom jednom od svojih kolega.

-Ako mi se nešto dogodi, novac koji sam zaradila ne bi bio dovoljan ni za honorar advokata- objavio je Blumeberg, gde možete pročitati celu priču.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.